U čitaonici gradske biblioteke obeležena je tridesetogodišnjica smrti Miloša Crnjanskog, sentimentalnog anarhiste, Odiseja i velikana naše književnosti i kulture.
Gosti večeri su bili Zoran Živković - glavni odgovorni urednik izdavačkog preduzeća NOLIT, dr Milo Lampar - predsednik zadužbine Miloša Crnjanskog, Ljubiša Ristović - glumac narodnog pozorišta.
Crnjanski je rođen 1893. godine u Čongradu (Csongrad), a 1896. godine sa porodicom se preselio u Temišvar, gde je išao u katoličku gimnaziju. Školovanje je nastavio u Beču, gde je studirao istoriju umetnosti i filozofiju. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a studije je nastavio u Parizu.
Radio je kao profesor i novinar.
Njegov život stigmatizovan je brojnim seobama i ratovima. Po izbijanju prvog svetskog rata uhapšen je od strane austrijskih vlasti i deportovan na front na Galiciju. Drugi svetski rat dočekao je u Rimu, odakle je emigrirao u London, i u Beograd se vratio tek 1965. godine. Umro je u Beogradu, 30. novembra 1977. godine.
Svoju životnu odiseju opevao je u pesmi "Lament nad Beogradom", iz koje izdvajamo ovu strofu:
LIZBUA i moj put,
u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni,
priviđaju mi se još, dok mi žižak dršće ko prut
i prenosim i zemlju, u sne, u sne, u sne.
Samo, to više nisu, ni žene, ni ljudi živi,
nego neke nemoćne, slabe, i setne seni,
što mi kažu, da nisu zveri, da nisu krivi,
da im život baš ništa nije dao,
pa šapću "nao, nao, nao"
i naše "ne, ne".
Pred mnogobrojnom publikom, gosti su predstavili jedinstvenu biografiju i književni opus Crnjanskog, poredeći ga sa Dostojevskim i drugim svetskim velikanima književnosti. Bio je inspirisan delima Mikelanđela i Sokratom.
Organizatori programa su: ZAGRAD, udruženje građana Subotice i Gradska biblioteka Subotice.
