Posao na obnovi Sinagoge stoji još od aprila zbog neslaganja Jevrejske opštine i Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture koji je odlučio da sinagogu oboji u zeleno – boju kojom ona nikada nije prefarbavana. Još u aprilu deo fasade ispod centralne kupole obojen je u zeleno, ali je nakon protesta subotičkih Jevreja sve zaustavljeno.
Neslaganje između stručnjaka iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Jevrejske opštine u Subotici, ali i Saveza jevrejskih opština SRbije, tako je duboko da je spor dospeo pred ministarstva kulture i vera i čeka se njihova konačna reč o tome da li će vek stara sinagoga ubuduće biti zelena, ili kao što je i do sada bila oker.
Robert Sabadoš, predsednik Jevrejske opštine kaže da su o ideji da sinagoga bude zelena članovi JO obavešteni prošle zime. Saslušali su obrazloženje ljudi iz Zavoda, i rekli da se ne slažu sa tim.
- Oni se pozivaju na intervju koji je Jakab Dežo dao listu «Sombat» gde negoduje zašto nije okrečeno u zeleno, ali ne precizira šta, fasada, ili neki unutrašnji deo. Naš je stav da nije merodavno ovo viđenje, jer zelena boja ne spada u tradicionalne boje našeg naroda. Uostalom, sinagoga je pre svega sakralni objekat i smatramo da treba poštovati želje i osećanja subotičkih Jevreja. A oni pamte i žele i za budućnost da sačuvaju pastelnoj, svetloj oker boji, - kaže Sabadoš.
Jevrejska opština zbog ovog problema obratila se predsedniku opštine Gezi Kučeri, i Upravnom odboru Kuratorijima «SOS Sinagoga» na čijem je čelu Jožef Kasa, ali SAbadoš kaže da od njih nisu dobili očekivanu pdoršku i razumevanje jer oni smatraju da je to problem o kome treba da se izjašnjava isključivo struka. U Savezu Jevrejskih opština Srbije, naprotiv, podržavaju stav subotičke organizacije i oni su i pokrenuli rešavanje ovog spora pred ministarstvima kulture i vera.
S druge strane Geza Vaš, direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture uveren je u ispravnost predložene promene boje fasade i kaže da se razlozi za to nalaze u duboko duhovnoj sferi.
- Istočni narodi pojam raja poistovećuju sa vrtom, sa zalenilom, uostalom u njihovim domovima vrtovi imaju posebnu značajnu ulogu. Ako je sinagoga mesto gde se čovek sjedinjuje sa bogom, logično je da ona ima osobine vrta, i to je vidljivo u rukopisu arhitekte u uređenju enterijera, koji je sav u vijugavim linijama i floralnim motivima. Osim toga, treba slediti raspored boja na krovu: zelena, terkot i plava koja se potom pojavljuju i na fasadi. Na krovu nigde nema okera, - kaže Geza Vaš.
Za nastavak farbanja fasade i u kojoj boji će to biti izvedeno čeka se odluka ministarstava iz B eograda, i dok u Zavodu da će se povinovati svakoj odluci koja bude doneta, dok u Jevrejskoj opštini ne odustaju od sadašnje boje sinagoge i spremni su da traže i zaštitu od međunarodnih organizacija.
Sinagoga u Subotici je spomenik kulture pod zaštitom države zbog izuzetne arhitektonske lepote, podignuta je 1902. godine u stilu mađarske secesije, a gradili su je potonji graditelji Gradske kuće Marcel Komor i Jakab Deže. Poslednjih decenija bila je u izuzetno ruiniranom stanju tako da se od 1996. godine nalazila na listi 100 najugroženijh spomenika kulture Svetskog spomeničkog fonda. Nakon više delimičnih, sveobuhvatna obnova sinagoge počela je pre tri godine odvijajući se po fazama kako je pristizao novac iz Republike i iz opštinskog budžeta, ili od donacija iz sveta.
