XII Međunarodni naučni skup o menadžmentu u Subotici
Subotički Ekonomski fakultet domaćin je i organizator još jednog međunarodnog naučnog skupa posvećenog menadžmentu, a jedna od centralnih tema ovogodišnjeg, XII po redu, je upravljanje poslovnim rizicima u strateškom menadžmentu. Skupu je prisustvovalo pedesetak učesnika, profesora univerzoteta i naučnih radnika iz nekoliko zemalja iz okruženja, a novina je što se na njemu pojvaljuju i studenti, odnosno posleddiplomci sa svojim radovima na ovu temu.
- Moderno poslovanje nameće nužnost uvažavanja faktora rizika, i prosto nema nijene poslovne aktivnosti koja nije pod uticajem rizika, te je obaveza poslovnih ljudi da vode računa o tome, da prosto nauče kako da upravljaju tim rizikom, - napominje dr Neđo Balaban, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici. On ocenjuje da, kada je reč o našem menadžerskom potencijalu, tu postoji jedan pristojan nivo znanja, ali da naši menadžeri ipak ne vode dovoljno računa o faktoru poslovnog rizika – niti u pogledu njegovog merenja niti o upravljanju njime.
- Prosto nedostaje jedan sistematski pristup tom problemu. Naše privredne organizacije obično nemaju pravu metodologiju kojom se rizik poslovanja procenjuje, niti imaju menadžerski pristupa problemu upravljanja njime. Iz ove ocene se jedino može izuzeti bankarstvo, u kojem je menadžment razvio prilično dobre metode merenja rizika, i koji vrlo uspešno upravlja rizikom. Naročito je to tačno kada su u pitanju kreditni rizici – tu se procenjuje rejting svakog klijenta koji uzima kredit, i na osnovu tog stepena rizičnosti se i odlučuje da li će mu se on odobriti. U toj poslovnoj delatnosti se u stvari i mora voditi računa o aspektu rizika jer se radi o novcu koji banke daju drugim subjektima, a koji praktično nije njihov. Ako se dakle posmatra naš bankarski sektor, onda je ovaj aspekt menadžmenta koji se odnosi na upravljanje rizikom u poslovanju na jednom prilično visokom nivou. U ostalim oblastima privrede, na žalost, to se radi prilično nesistematski, i više intuitivno, - kaže dr Balaban.
On međutim navodi da je poslovni rizik koji proističe iz okruženja, odnosno koji nameću opšti uslovi poslovanja u jednoj sredini kod nas jedan od ključnih faktora za nizak nivo investicija.
- Opšta je ocena da su investicije koje pristižu u našu zemlju nedovoljne, da ne pristižu intenzitetom kakav se sreće u drugim zemljama u tranziciji, a razlog je prosto u visokom riziku i političke i ekonomske prirode. Investitori se, dakle, plaše da ulažu svoj kapital u delatnosti koje im neće doneti sigurnu dobit. A te tzv. rizike okruženja definše pre svega priroda državne uprave. Politička klima u našoj zemlji koja je u jednom dužem kontinuitetu nestabilna odvraća investitore od ulaganja, i ja mislim da su oni u pravu. A dok se god konstelacija političkih faktora ne složi, dok god ne budemo imali stabilnu ekonomiju, ekonomiju koja raste, ta će bojazan postojati. Istina, naši ekonomski uslovi su zapravo sve bolji, inflacija je kontrolisana, rast privrede je pristojan, kurs dinara je u odnosu na euro dobar – neki kažu da je precenjen, ali je svakako stabilan. Praktično, mnogi ekonomski pokazatelju su pozitivni za investicije, ali je tu glavni problem upravo nepredvidljivost političkih odnosa, - kaže dr Balaban.