Teofil...
Čuj kvalitativno novo?!
Malo,.. malo samo... Lukić : )
Pa kolko su partije koje će biti u novoj vladi, koliko su kvalitiativno bolje toliko će i ta vlada da bude kvlatitativno nova pošto ne očekujem da će sama sinergija između njih da proizvede nešto bog zna kako pametno.
Nije to samo problem strukture tih partija i njihovih unutrašnjih odnosa, mada se razume se reflektuje na njih. To je problem generalno naše političke elite i naše intelektulane elite a to je naravno opet problem svih nas.
Šta ova zemlja hoće od same sebe ...i šta smo mi kao glasači birači uopše htelI i od sebe i od njih kada smo one nedeLje izlazili na izbore pa tamo zaokruživlai nešto... ili neki od nas nisu izlazili na izbore.
Dakle mi se opet nalazimo pred onom večnom dilemom.
Mislim 20 godina mog života trošim na isto pitanje i gledam kako manje više isti ljudi večito se nalaze pred istim dilemeama i to čine i u moje ime.
Za to vreme onolike zemlje centralne i istočne evrope su promenile sve
i svašta F U N DA M E N T A L N O!
I u svojoj kulturi i u čemu god hoćete. A mi evo 2007. godine i dalje razgovaramo o tome šta nam je preče .. Pa jel to kosovo, pa jel to Evropska unija il ovo il ono, nacionalno dostojanstvo – šta god to značilo ili je to ne znam integracija Hoćemo li demokratiju ili nećemo demokratiju itd...
I to je ponovo, nakon svega mi nastupamo sa iste pozicije. Evo mi ćemo sad, recimo. Daj bože da dobijemo vladu! I da to bude vlada tog tzv Demokratskog bloka šta god to značilo. I koliko god imali ili pak nemala smisla ta sintagma i pravog realnog pokrića ali pred tom vladom će se postaviti to fundamentalno pitanje ..
Dakle ova zemlja će morati da se odredi prema pitanju, recimo prema pitanju Kosova.
A to pitanje nije važno zbog sebe samog. To pitanje je važno zato što će odgovor na njega zapravo najneposrednije uticati na naše živote i uticati na položaj naše zemlje u kosmosu.
Naprosto, ako izaberete tu varijantu, koju .. otvoreno zastupa Koštunica, a to je manji problem. Veći je problem što je mnogi zastupaju nešto blaže a u suštini podjednako besmisleno i beznadežno, onda ste vi, hteli ne hteli, opredelili za zemlju koja će se na jedan, možda mekši način - manje dramatičan, bez ratova i bombi, ali vratiti u onaj položaj, jednog kontinentalnog i globalnog izopštenika ili samoizopštenika, kao što je to bilo u devedesetim godinama.
Ali znate mi smo devedesetih godina makar imali tog Slobodna Miloševića ... pa smo mogli sve da svalimo na njega i na kliku oko njega... i nekako nam je bilo lakše jer smo imali alternativu i verovali smo u to kada ta alternativa .. je li ...dođe na vlast, onda će sve biti drugačije.... Ako se nama to sada desi! Mi nećemo imati neku snažnu respektabilnu alternativu tome, jer će TO .... NAMA uraditi naš famozni demokratski meinstrim i to će biti suviše strašno za podnošenje.
Dakle mi smo sada u situaciji da na opšti i evropski aplauz dobijemo demokratsku vladu. Odlično! Super! Oduševljen sam.
A onda ćemo doći u situaciju da ta demokratska vlada prekida odnose, da se femka, da se ljuti, da se kočoperi..
Zapravo, čisteći đubre Slobodana Miloševića!
Ponovo iznova. Jer ono što je Slobodana Milošević zauvek, smem li tako da kažem u ovoj lepoj prostoriji?
Za...o!
Sada treba ta postmiloševićka demokratska vlada u ime svih nas; da guta i tera nas da gutamo!
Pitanje Kosova. Pitanje Haga.
To su sve pitanja koje nam je Milošević ostavio u amanet i umesto toga da smo davno raskrtili sa time mi ćemo se i dalje baviti time na jedan fascinantno AUTISTIČNI i AUTODESTRUKTIVNI način.
To je on čega se ja bojim. To je ono što detektujem kao najveću opasnost pred kom se ova zemlja nalazi i ja se bojim da svi mi negde skloni da potcenjujemo tu opasnost.
Čini nam se da je to više neka operetska priča. To tako oni pričaju, to je jedna kvazidomoljubna retorika, to se tako kaže, ali zapravo ispod žita dogovaraju se. Sve će to da bude u redu.
Mene to podseća na ono vreme pred bombardovanje ...
Sećate se .. Tada su skoro svi isto govorili
Ma Sloba će da se dogovori.
Ma on je na vezi sa njima.
Ma nema ništa od toga, sve će to da bude u redu i tako dalje .
Znamo kako je bilo...
Bojim se da je sada Koštunica, kao ličnost, kao metafora za celu to jedno mišljnje o svetu i politici, da se nalazi pred vrlo sličnom situacijom.
Ja mislim da su ti ljudi zaista u stanju da NE TREPNU, A DA OVU ZEMLJU GURNU U JAKO OZBILJNE PROBLEME i totalnu beznadežnu izolaciju od ostatka sveta.
I to je ono o čemu mislim da bi trebali da razgovoaramo i o čemu da mislimo ....
Za početak mislim da je dovoljno...
*******
Time 11.00 min.
Nastavak sledi