Na OGRAĐENOM LOVIŠTU U ŠUMI NA MAKOVOJ SEDMICI
KAD DIVLJAĆ JEDE IZ RUKE
U ekstremnim klimatskim uslovima teško mogu opstati divlje životilnje koje svojim poreklom ne pripadaju ovom podneblju, zbog toga ih lovočuvari dva puta dnevno hrane. Ipak, ova idilična č slika tek je jedna strana, na drugoj je podatak da ovde ne postoji lovostaj
Subotica,februar
Više slika ovde!
U dubini šume na Makovoj sedmici, gotovo na svega nekoliko metara od granice prema Mađarskoj, đ sneg ni za toplijih dana nije počeo da se otapa. Na površini od nekoliko hiljada hektara ljudska noga nije ni kročila, a celac je tek mestimično izlomljen odajući tanki trag koji za sobom ostavljaju srne i zečevi. U potpuno ogoleloj snežnoj šumi, ni ovim autohotnim divljim životinjama nije lako da opstanu i pronađu dovoljno hrame da bi prezimile.
Šumska uprava «Subotičke šume» na Makovoj sedmici poseduje lovište od blizu pet hiljada hektara, ali u okviru tog prostranstva zelenila koje nastoji da predstavlja netaknuto carstvo prirode, ograđen je prostor od oko 550 hektara za one prirodne vrste koje same, prepuštene divljini, u ekstremnim klimatskim uslovima ne bi mogle da opstanu jer svojim poreklom ne pripadaju ovom podneblju. U ovim, kako ih nazivaju, «gaterima» ili ograđenim lovištima, na kratko je, ali ipak veoma oprezno, prekinuto nepoverenje između čoveka i divljih zveri. Na zvuk terenskog vozila, a još više na prepoznatljivo šuškanje džakova iz kojih se istresaju klipovi kukuruza, na mekani zvuk plasta deteline - lucerke, hranilištu se približavaju mufloni, a nešto kasnije i sa mnogo više predostrožnosti, jeleni lopatari sa srnama.
Lovočuvari Joška Hajčunk, koji tri decenije radi u ovom lovištu, i Veco Gregorčić iz Lovačkog udruženja, raspoređuju hranu na jasle i strpljivo čekaju. Mufloni stižu u velikom broju, zatrče se prema hranilištu, na trenutak zastaju, podižu glave, onda nastavljaju da trče, obilaze hranilište, polako mu se približavajući. Ova igra ć ispitivanja traje nekoliko trenutaka, a onda slobodno prilaze da jedu. Na svih pet hranilišta u gateru na Makovoj sedmici slika se ponavlja. Kod jednog hranilišta, među muflonima zapažen je i jedan jelen lopatar i nekoliko srna. Plahe i oprezne životinje prve su se i udaljile sa hranilišta, a Hajčunk objašnjava da one jedu veoma malo jer znaju da njihov organizam zahteva vodu do koje sada ne mogu doći. Ipak, posebnom srećom se smatra što su sa male udaljenosti, primećene i divlje svinje. One se poslednje pojavljuju, ali i pored njihovog opreza sada zimi odazvaće se na dozivanje lovočuvara kraj njihovog uobičajenog hranilišta. Hajčunk objašnjava da su ovako ekstremni zimski uslovi u stvari i jedina prilika da se životinje vide i snime ovako iz blizine i u mnoštvu. Leti se rasprše po šumskom prostranstvu i beže od čoveka. Surova hladnoća i njih je naterala da, čak i one koji inače vode usamnjenički život poput jelena lopatara, skupe se u krda i da se približe čoveku koji je ovde, u ovakvoj situaciji njihov oslonac. Uostalom, pripremajući se za zimu, lovočuvari još od septembra, kada hrane u šumi ima u izobilju, počinju na pojedinim mestima da ostvljaju tek po koji klip kukuruza i malo deteline, da bi se životinje navikle da na tim mestima uvek ima hrane.
Međutim, da ova zimska idila i neuobičajena slika krda muflona, jelena i divljih svinja nisu svet za sebe već deo stvarnosti zasnovane na tržišnim vrednostima, podseća Pera Kubatović, referent za lov u ovoj šumskoj upravi. Ograđeni prostori jesu uslov za opstanak onih dviljih životinjskih vrsta koje ne pripadaju severnoj Bačkoj po svom poreklu, ali je to pre svega lovište. U ovakvim ograđenim prostorima do hiljadu hektara ne postoji reč lovostaj, a jedini razlog za prekid odstrela divljači je mogućnost da se ugrozi opstanak matičnog stada. Možda će neko primetiti da nema previše sporta u odsrelu divljači koja je sakupljena na oko 500 hektara i koja je tu navikla na čovekovu brigu, ali to nije pitanje koje brine one lovce, pre svega strance, koji mogu da odvoje tek nekoliko dana za odmor i žele da love. Sa blizu 200 grla muflona, ovo lovište smatra se među prvih pet u Evropi, kada je reč o ovoj divljači. Lovci imaju svoja merila koja se ogledaju u trofejnoj vrednosti odstreljene divljači, pa Kubatović navodi da je samo prošle godine, kada je reč o muflonu, odstreljeno po pet zlanih i srebrnih medalja i četiri bronzane. Rogovi ovih muflona na tržištu dostižu vrednost i od nekoliko hiljada evra. Kad se tome doda sedamdesetak grla jelena lopatara, koji je ovamo donesen pre više od dve decenije, kao i podatak da u sopstvenoj fazaneriji ovde godišnje odgaje i do 15.000 fazanskih pilića namenjenih lovu i prodaji, jasno je da je ovo jedno od veoma interesantnih lovišta.
-Posećuju nas Austrijanci, Nemci, Španci, Italija i, naravno, domaći lovci. Svi oni žele, a naročito stranci, da za tih nekoliko dana odmora koje provedu ovde imaju potpuni konfor i mogućnost da uživaju u lovu kao svom hobiju, objašnjava Kubatović. Šumska uprava «Subotičke šume» nastoji to da im obezbedi dobrim lovištem, ali i unutar Lovačkog doma, njegovih apartmana i restorana.
Ono što predstavlja poseban, i moglo bi se reći, svakodnevan problem, jesu lovokradice. Na putu dok su se lovočuvari približavali gateru, sreo ih je kolega sa upozorenjem da se neki beli automobil, čije tablice nije uspeo da vidi, približio ogradi «gatera». Hajčunk priča kako su nedavno u snegu videli tragove i na ogradi parčiće krzna muflona, siguran znak da je lovokradica bio u poseti. Očigledno je odneo ženku muflona, jer od tada od grade ograđenog lovišta ne odvaja se mladunče koje čeka majku. I zaista, i na ulasku i po izlasku iz «gatera» usamljeni mladi muflon, stajao je uz ogradu.
-LJudi ih ubijaju najčešće ne zbog trofeja, već iz veoma prozaičnog, ali egzistencijalno važnog razloga � zbog mesa. Od jednog muflona može se dobiti preko 20 kilograma mesa koje staje 450 dinara po kilogramu, kaže Kubatović. Ovo mesto traže se po restoranima i, kažu, veoma je ukusno Međutim, šumsko postranstvo je ogromno, peskovito tlo skriva tragove, stotine je puteljaka i ovo je teren koji je teško čuvati od lovokradica.
Ukoliko se neko pita kako lovci mogu da odstrele životinje u njihovom zimovniku, Pera Kubatović uzvraća pitanjem, a kako ljudi mogu svoje kućne ljubimce, u vreme vakcinacije da donesu u šumu i ostave. Obično se u šumu donose krupni, odrasli psi, jer se tako smanjuje mogućnost da se verni čovekov prijatelj vrati bivšem gazdi u kuću. Kubatović navodi da je jedan vlasnik psa, koji je izgleda bio uporan da ostane kod svog gazde, psa doneo u šumu i vezao lancem za drvo. Tako su ga pronašli lovočuvari.
A.Isakov
