Danas u gradskoj kući je bila press konferencija vezana za izdavanje dve PTT marke i koverte sa motivima bunjevačke narodne nošnje
Deo teksta koji je poslužio za izradu marke i treba da ide na poleđini koverte:
BUNJEVAČKA NARODNA NOŠNJA, SVILA I VEZ
Za Bunjevce jošni danas nije istorijski nepobitno utvrđeno ni odakle ni kako su dobili ime Bunjevac, osim da se tako zovu vekovima.
Bunjevci su veoma muzikalni, pa su pesma i svirka redovan pratilac svih praznika i značajnih prilika.
Muškarci u tim zgodama nose čakšire slične oficirima konjanicima, čizme, svileni prsluk u boji sa srebrnim dugmetima i belu košulju širokih nabranih rukava. Na čizmama imaju zvečkekoje služe za pojačavanje ritma.
Devojke nose prsluk upregaču široku i svilenu Devojke ciji su likovi posluzili za izradu markesuknju od teške lionske svile. Ispod ove suknje imaju tri ili više vezenih podsukanja. Dalje prsluče sa srebrnim kopčama i dukatima oko vrata. Bogatstvu nošnje doprinosi i igrač (široke trake od teške svile posebno ukrašavane) u struku zavezan u bogatu mašnu. Cipele crne, gogoglava sa konđom savijenom od pletenice. Udate žene nisu gogoglave, povezane su u svilene marame (ispod kapica)
Leti ili u nekim prilikama devojke imaju na sebi umesto svile čistu belu suknju, kecelju i prsluk bogato vezen (poznati bunjevački beli šling) i vezene papuče ( obično rozane i sa zlatom rađene., a muškarci dugačke široke bele gaće i belu široku košulju sa crnim štofanim prslukom. Umesto cipela imaju crne kožne papuče. Bunjevci u svom folkloru imaju preko dvadeset igara: međiu njima momačko kolo, gde jedan muškarac igra sa dve devojke.
Stručna saradnja:Karlo Blesić, predsednik Matice Bunjevačke
Likovna obrada maraka: Radomir Bojanić, akademski slikar iz Beograda.
