istorija Subotice
Овом приликом се нећу освртати на сталне нападе којима сам, под плаштом „историјских текстова“ изложен на овом порталу. Јасно сам навео да ћу одређеном злонамерном младом човеку, који злоупотребљава велики простор који добија у овом медију, одговорити само једном.
Радије него да се бавим бескрајним препуцавањима са онима који ме нападају по задатку, одлучио сам да јавности Суботице предочим моје размишљање о Карољу Бироу, старом градоначелнику, чију успомену је, од недавно, оживео један леп споменик у самом центру нашег града. Он је био на челу Суботице од 1902. до 1918. године. Током тих шеснаест година заиста су започети и успешно окончани велики пројекти Градске куће и бањског комплекса на Палићу. Те грађевине су и до данас, неспорно,...
detaljnije
U Subotici je prošle nedelje otkriven spomenik još jednom subotičkom velikanu. U pitanju je Karolj Biro, dugogodišnji gradonačelnik Subotice. U obrazloženju postavljanja spomenika stoji da je Biro unapredio Suboticu u brojnim pogledima, naročito u pogledu arhitekture. Subotica je pod Biroom postao grad secesije.
Kao običan građanin se pridružujem radosti što je Subotica dobila spomenik gradonačelniku, koji je grad mog rođenja i odrastanja ulepšao. Na mene lično su poseban utisak ostavile reakcije naših mlađih sugrađana srednjoškolskog uzrasta, koji su pokazali interesovanje za život i rad Karolja Biroa.
Međutim, čudi me misteriozno ćutanje jednog nezvaničnog eksperta za istoriju Subotice trećesrbijanske...
detaljnije
„Uvek nasmejani momak“
Godišnjica jednog uspeha Jovana Mikića
Listajući izbledele stranice starih novina, podroban pogled istraživača zaustavlja se na slici, koja prikazuje poznato lice u istoriji subotičkog sporta i narodnooslobodilačkog pokreta. Mladić od svega 21 godina uhvaćen u trenutku, situaciji, koja bi se mogla nazvati odutnošću, odsusustvom pažnje. Njegov ozbiljan i zamišljeni ali u isto vreme vedar i blagi pogled nagoveštava neku pažnje vrednu scenu izvan kadra, koja nam ostaje nepoznata. Ispod slike je opis, ali i bez njega se vidi ko je u pitanju. To lice pripadalo je osobi, koju su zvali „uvek nasmejani momak“. O tom momku subotički dnevni list Napló u svom broju od 29. maja...
detaljnije
Kada sretnete Dražena Prćića na ulici u prolazu, naravno ako ga poznajete, prvo što vam padne na pamet je knjiga, i to ne bilo kakva, nego njegova knjiga, knjiga koju je on napisao. I ako zastanete da porazgovarate, vrlo verovatno ćete imati priliku da budete obavešteni o njegovom novom spisateljkom delu, koje će se magično pojaviti iz njegove torbe.
Sreli smo se juče, ispred Bodiš-Porto kafea, i desilo se očekivano, Draženu je izišla nova knjiga, šesnaesta, čisto da se zna, ovog puta o "fotografiji", odnosno istoriji Subotice...
detaljnije
Danas je u Domu Saveza Nemaca održana promocija knjige Ivana Korponai-a o nekadašnjoj Mlaki.
U knjizi je prikazan nekadašnji živod dece pre 50 godini u naselju Prozivka - Mlaka - Prvomajska ulica. U knjizi su izneti razni događaji koji su se desili u tome kraju.
Pored teksta knjiga je bogata mnoštvom fotografija iz lične arhive samih građana, koji su živeli u tom kvartu.
На Отвореном универзитету одржана је историјска трибина "Ко је био Цар Јован Ненад Црни"? О Црном Човеку говорио је Др Борис Стојковски, аутор монографије "Цар Јован Ненад" (Српски институт, Будимпешта 2018). Трибину је водио Миодраг Радојчин, публициста, аутор књиге "Тајанствени ходници Црног цара".
Стојковски је за монографију о Цару Јовану Ненаду консултовао преко 200 библиографских јединица, објављену и необјављену историјску грађу и изворе на латинском, мађарском, српском (српскохрватском), немачком. енглеском. француском, италијанском, шпанском, турском и словеначком језику. Куриозитет је и постојање једног извора на глагољици. Ово је, до сада, најкомплетнија студија о Цару Јовану Ненаду.
На трибини је дат озбиљан критички осврт на бурно време после Мохачке битке,...
detaljnije
Mirko Grlica, istoričar, saradnik Gradskog muzeja, čovek koji prelistava novine iz prošlog milenijuma i traga za slikom našeg grada, u ovom slučaju početkom dvadesetog veka, uočava društvene odnose, politiku, nestanak jedne velike države i stanje ljudske svesti Subotičana tokom kraja Velikog rata koji se dešavao negde daleko ali je ipak uzeo svoj danak odavde od oko dve hiljade duša.
Nekada, za razliku od današnjih dana, novinama se verovalo i tako smo čuli priču zasnovanu na istorijskim zapisima, koja je u svakom od prisutnih stvorila iluziju dešavanja iz tog vremena, a po Grlici ona rezonuje i u sadašnjem, posle stotinu godina.
Prija 100 godine, 13. novembra 1918. godine srpska vojska je ušla u Suboticu i dočikani su kao veliki oslobodioci, svih naroda koji su živeli na ovim prostorima, a bili ugnjetavani od strane Austro-ugarske vladavine. Tog 13. novembra 1918. godine, dolazak voza u 18,35 časova označio je kraj viševekovne vladavine Austro-ugarske I slobodu za slovenski narod koji je želeo da se ujedini. Oko 70.000 Srba I Bunjevaca dočikali su srpsku vojsku kao oslobodioce.
Prija 100 godina sedam hrabri i obrazovani žena dobilo je pravo glasa na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena koja je održana u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine, kada su poslanici i poslanice glasali za prisjedinjenje Bačke, Baranje, Banata i Srema Kraljevini Srbiji. Rič je o Milici Tomić iz Novog Sada...
detaljnije
Iz starog kraja naši su praoci doneli i naviku odranjivanja ovaca koje su njim do posli II. svickog rata ode bile od velike hasne za ilo, a najviše rad vune za oblačenje.
Ode su se polagano privatili odranjivanja ovaca najpre brculja, rase pramenke, naviknute na klimu ovog kraja. Brculje imadu dugačku, tinjavu vunu, skoro do zemlje kao da je upletena u nit.
Kad su počeli nestajat atovi ovce su sveli na čopor koliko su mogli izdržat na ledini, brez napasivanja po atovima. Naspram domazluka bilo je od desetak do dvadesetak ovaca.
Koliko su bile cinjene ovce i ovčetina zna se da je do II. svickog rata bilo dosta cincara (mesar za ovčijeg mesa), koji su polagano nestali, a s njima i navika...
detaljnije
Drugi svicki rat je zakočio razvoj i prodor u naš kraj novosti: prvi žitni kombaj je 1926. g. napravljen u Ameriki. Kombaj su u radu dvorila četri čovika, a po opisu ga vukli dvadesetšest konja (meni se čini da je bilo i mula.) [(Vučna snaga kombaja je morala bit jednako poslušna i mirna, brez trzanja kombaja, u vuči neuobačejeno zvučnog tandrkanja (klepetanja) tereta. Teško je spregnit toliko konja zato mislim da su med njima bile i mule]
U Subaticu je u lipnju (junu) 1956. g. trgovinskoj firmi „Agroservis“ fabrika „Zmaj“ iz Zemuna isporučila 6 kom. samohodni žitni kombaja za državne i zadružne firme u subatičkom ataru. (5 kom. s Perkins dizel motorima 2,20 m. širine košenja i 1 kom. sa VW benz. motorom, širine košenja 1,20 m.) To je početak...
detaljnije
