У оквиру обележавања Дана Завичајног удружења „Херцеговина“, вечерас, 04.02., је, у сали Техничке школе „Иван Сарић“, одржано десето по реду „Херцеговачко вече“. Овој традиционалној свечаности, која је окупила више од осам стотина Херцеговаца, потомака и пријатеља Херцеговине, присуствовали су и градоначелник Стеван Бакић и начелници и представници општина Билећа, Берковићи, Гацко, Љубиње и града Требиња, из Источне Херцеговине.
Градоначелник Бакић је, обраћајући се присутнима, казао да је изазов стајати и говорити испред Херцеговаца, оштроумних и мудрих људи и великих говорника, и подсетио да су највећа имена српске науке и културе: Јован Цвијић, Иво Андрић, Јован Дучић, Милош Црњански, Момо Капор... истраживали и писали о лику и карактеру Херцеговаца,
Навео је да је Јевто Дедијер, на наговор Јована Цвијића, после десетогодишњег истраживања 1909. године објавио капиталну студију „Херцеговина“, за коју је Момо Капор рекао да је „више од књиге“, а Рајко Петров Ного изговорио – „он нам је кућу сачувао“.
„Херцеговци су, писала су та велика имена, динарски типови људи, по природи учтиви и срдачни, а крај из којег потичу учинио их је да буду скромни и побожни. Све то је утицало на њихов карактер, да буду опрезни и пажљиви, али и веома поносни. И треба да будете поносни на своје славне претке, на своју славну историју, на своје славне обичаје, јер то су Херцеговци“, нагласио је градоначелник Бакић.
Додао је да су му после једне свечаности послали, како је рекао, доста циничну поруку у којој је писало: „Где су Херцеговци, опет су закаснили“.
„А, ја им вечерас одговарам: ево мојих Херцеговаца. И никад у већем броју. И никада нису закаснили, они су увек на време и на месту када требају“, истакао је Бакић.
Он је рекао да Завичајно удружење „Херцеговина“ учествује у свим областима друштвеног живота града Суботице и својим активностима доприноси развоју овог града, али да успева и да одржи везе са својим родним крајем и да чува и негује традицију, обичаје свог завичаја.
„Локална самоуправа Града Суботице увек ће им бити на располагању и увек ће им бити највећа могућа подршка. На крају бих Завичајном удружењу ’Херцеговина“ честитао Дан Удружења и пожелео успешан рад и у наредним годинама, а свима вама, драги пријатељи, желим да се лепо проведете и свако добро“, закључио је градоначелник Стеван Бакић.
Председник Завичајног удружења „Херцеговина“, Драгослав Андрић, напоменуо је, између осталог, да су се руководство и чланови Удружења трудили да негују традицију и обичаје старог краја – из њихове кршне Херцеговине, као и да су настојали да у оквиру својих могучности помогну како Херцеговцима, тако и осталим члановима локалне заједнице.
Присутнима су се обратили и виши саветник Руског дома - Руског центра за науку и културу у Београду, др Георги Енгелхардт, начелник Општине Љубиње Стево Драпић, књижевник и песник Перо Зубац и позоришни и телевизијски глумац Александар Дунић који је изрецитовао песму Лазе Костића „Santa Maria della Salute“.
У оквиру вечерашње свечаности, председник ЗУ „Херцеговина” Драгослав Андрић, уручио је захвалнице овог удружења познатом специјалисти гинекологије и акушерства др Луки Анђелићу, зубном лекару и мајци десеторо деце Милијани Адамовић, гуслару Љубомиру Павловићу и уметничком руководиоцу Ансамбла националних игара „Јован Дучић“, из Требиња“, Небојши Ратковићу, док је посебну захвалницу предао Боривоју Вукајловићу, оснивачу ЗУ „Херцеговина“.
Захвалнице Удружења добили су и новинар Бранко Станковић, аутор емисије „Квадратура круга“, као и новинар Миливоје Бештић, који нису били у могућности да присуствују обележавању Дана „Завичајног удружења Херцеговина“.
„Херцеговачко вече“ обогатила су аутентична јела, песма и игра, а приређен је и пригодан културно-забавни програм у коме је учествовао и наш познати певач Ацо Пејовић, са бендом.
Оснивачка Скупштина Завичајног удружења „Херцеговина“ одржана је 26. јануара 2014. године, у Бачком Душанову. Завичајно удружење „Херцеговина“ одржало је 15. фебруара 2014. године, у суботичком Хотелу „Патриа“, прву приступну конвенцију. Дан ЗУ „Херцеговина“ је 15. фебруар, а крсна слава Удружења Мала Госпојина (21. септембар).
