U prethodnih nekoliko nedelja, Zoološki vrt Palić ( a verujemo i brojne druge službe), je primio nebrojeno telefonskih poziva zabrinutih građana vezanih za divlje životinje u gradu, i to ne samo u prigradskim naseljima već i u najužem centru.
Zahvaljujući vremenskim prilikama ove godine, pre svega padavinama i nedostatku sušnih i pakleno vrućih perioda, divlji svet je veoma prosperirao. Brojne biljke, mikroorganizmi, insekti, ptice i krupnije životinje, svi su ove godine imali idealne uslove za razmnožavanje i obilje hrane!
Subotica sa okolinim naseljima, lociranih na močvarnom tlu, sa mnoštvo otvorenih vodenih površina ali i sa brojnim infrastrukturnim nedostacima, postala je stanište mnogih divljih vrsta. Ili, možda bolje da kažemo, divlji svet je taj koji je ovde oduvek postojao a Grad je nastao na njegovom mestu. Priroda i živi svet ima neverovatno moć prilagođavanja uslovima životne sredine pa su urbana naselja sada već uveliko postala staništa brojnim životinjama.
Dve vrste divljih životinja su stanovnicima ovog kraja posebno pale u oči. Prve su to bile zmije – belouške i ribarice, koje su ničim krive izazvale među građanima strah i pomalo paniku. Istina je da ne vole svi zmije. Mnogima su ružne i mnogi misle da su i ljigave i opasne. Deca koja učestvuju u nastavi u vrtu već odavno znaju da su zapravo suve i veoma interesantne. No, da se vratimo na temu ovih divljih. Brojne su priče sa ovim stvorenjima, uglavnom nedostojne njihovog pravog karaktera. Strah od njih, u ovim krajevima, je zaista neosnovan i nametnut brojnim predrasudama. Ne živimo u regionima sa ljutim otrovnicama i strašnim udavima.
Zmije našeg područja su za ljude POTPUNO BEZOPASNE. Belouška, ribarica i smukulja se najčešće sreću. Mogu narasti do 1,5m i zaista uneti nelagodu ako se nađu u kući ali prave opasnosti zapravo nema. Belouška doduše ima žlezde iz kojih u samoodbrani ispušta smrad pa ukoliko pokušate da je uhvatite možete dobiti višednevnu, neoperivu aromu. Ukoliko ih zateknete u kući, otvorite vrata, upalite svetla, pomerite nameštaj. Zmija se Vas plaši mnogo više nego vi nje i ona će otići što dalje. S druge strane potrebno je zapitati se šta ona tu traži?! Traži hranu, i to je mnogo veća nevolja: prerazmnoženi glodari! Pa šta je onda tu zapravo problem i ko je štetočina?!
Druga vrsta koja je zaokupila pažnju sugrađana jeste bela roda. Graciozna, velika ptica koja oduvek naseljava ove prostore, gde se leti gnezdi na dimnjacima i banderama a zimi odlazi na daleki put u južne krajeve. Tri rode, verovatno mlade, su ovih dana sletele u centar grada. Možda umorne ili dezorjentisane, ili su videle neki dobar zalogaj. Svakako da im tamo nije mesto jer mogu da nastradaju u saobraćaju ali ih ne treba ni loviti ni uznemiravati. To su zdrave ptice koje će odleteti svojim putem.
I zmije i rode imaju neke zajedničke osobine. To su divlje životinje. Žive u divljini ali i u gradskim sredinama. Strogo su zaštićene vrste i njihovo ubijanje je krivično delo. Potpuno su bezopasne za ljude. Love druge životinje – često štetočine poput mišev i pacova pa su za ljude zapravo veoma korisne. Deo su prirodnog lanca gde je svaka karika jednako važna i gde svako uplitanje čoveka izaziva negativne posledice po prirodu i po nas same!
Zašto je onda ljudski strah i neznanje glavni pokretač naših reakcija? I zbog čega je jedna životinja u našim očima lepa pa samim tim i dobra, a druga ružna pa odmah zla i opasna? Znanje i razumevanje sveta oko nas je ono što treba da nas usmerava.
