Писмо упућено РФЗО-у, информатичарима и свим људима добре воље:
Поштовани Министре, Предсједниче, Директоре, Шефе, драге Колеге ...
Ни сам не знам коме више да пишем или ти причам јер ми се чини да:
Што човјек паметније збори то га сустигне још три брда неописивих глупости, непрофесионализма и набујала ријека аљкавости и неодговорности.
Ове ријечи настадоше након мог сусрета са апликацијом "Дигитална болница", апликацијом за дијализу, апликацијом за Листу чекања, апликацијом за евиденцију апликација и непрегледним низом других апликација са којима се свакодневно бомбардујемо и то све у циљу јединствене информатичке подршке савременом дигиталном здравственом систему и након обавештења мог драгог колеге из фонда да ће доћи да инсталира сертификате и да после инсталације мора да уништи ЦД !?
Морам вам признати да сам се тај дан добрано насмијао.
Замислио сам свог колегу како након инсталације уништава ЦД скачући по њему и како уз горку гримасу гута папирић на којем је исписана шифра за инсталацију.
Ко ли је овде гледао Немогућу мисију ?
Питам се, шта би се десило да се компјутер гдје смо ставили сертификат тај дан покварио ?
Колико би мени тастатура требало када би ја својим сестрама рекао да након сваког куцања шифре морају разбити тастатуру а миш бацити кроз прозор !? Шта је сврха тога ?
Но, да се вратимо шаренилу апликација које нас окружују.
Замислимо се у ситуацији да за сваки рачун морамо да купимо дигитрон и тако фино имамо:
- дигитрон са којим ћемо сабирати рачуне за струју - Дигитална струја, (овима се задњи дигитрон добрано покварио, стрефила га струја)
- па онда дигитрон за сабирање рачуна за воду - Дигитална вода, (овима се дигитрон отровао)
- дигитрон за гас - Дигитални гас (ови имају напредни дигитрон са операцијом степеновања) ...
Па колико би нам дигитрона требало ?
Зар нема сваки дигитрон основне математичке операције и све потребне бројеве ?
Зар не можемо све урадити једним дигитроном ?
Кратак осврт на функционалност !
Апликација за Дијализу.
Успешно инсталиран сертификат.
Успешно уништен исти !
Шифра није компромитована ! (мада је више ни сами не знамо па не знамо што нам је чинити ако нам затреба на другом компјутеру или се овај поквари!)
Кажем ја својој сестри са дијализе да ми дода картон пацијента и да ћу јој показати како се једноставно користи једноставна апликација за дијализу.
Почетак уноса: дочекало нас је поље ЈМБГ и дугме ТРАЖИ
Унесемо ми фино ЈМБГ и кликнемо једном брзо на дугме ТРАЖИ.
Убрзо након клика дочека нас непријатно изненађење, порука: Не постоји пацијент са унетим ЈМБГ-ом.
Хм, тренутак невјерице и убрзо потом провјера да нисмо погријешили код уноса броја.
Ништа, све је уреду али и даље порука да пацијент не постоји.
Питамо се како не постоји када смо малоприје унијели пријем за пацијента у ИС који је повезан са базом фонда и гдје су уредно провјерени сви подаци.
Поново теренутак невјерице и након тога горка спознаја да за све пацијенте морамо унијети све основне податке без обзира што они постоје у бази фонда.
Бум, трас !@# Нисам се ни снашао сестра брже боље потеже исту ону тастатуру на којој смо куцали шифру и фљас по сред мог чела, уз повике: "Ти ћеш мени ... Мораш поново унети податке за све пацијенте !!!"
Шалу на страну, па побогу људи ви нисте повезани ни сами са собом. Уместо да те податке повлачимо из исте базе осигураника коју сви дијелимо и која мора бити тачна, ми креирамо још једну, па још једну и тако у недоглед !?
Не знам како ви, ал ја више немам образа изаћи пред своје људе и рећи им: "Треба да радимо то, то и то...", а све то смо урадили једно 100 пута прије ал на неком другом мјесту.
Да не спомињем ДСГ или ти ДРГ који смо толико запетљали да то више нема смисла, а на сваки позив упомоћ глас са друге стране каже:
"Па то је све дефинисано правилником" (а при том правилник нема везе са животом, само што је буквално преведен са аустралијског), или у најбољем случају: "Обавестићемо вас до краја месеца."
ДРГ је требао да буде систематичан и једноставан, да сте га мени дали увео би га за цијелих 3 мјесеца а да то не би ни осијетили.
Није ми намјера да некога увриједим овим писмом, желим само по ко зна који пут скренути пажњу на то да се не ради добро.
Да заједно можемо много, много боље.
Да треба студиозно и систематски приступити дефинисању коначног скупа података који ће квантитативно и квалитативно задовољавати све критеријуме извештавања на свим нивоима, треба испројектовати јединствену базу података,... Треба школски започети пројект и урадити комплетну анализу система и спровести моделовање пословних процеса, треба сувишно елиминисати а потребно унапредити како се не би нашли у ситуацији да аутоматизујемо хаос - што по мени тренутно и чинимо.
Треба прекинути са непријатном праксом да се недостаци у стручном руковођењу и управљању надокнађују сталним повећањем броја законских прописа, регулатива, апликација ...
Срце ме заболи (можда сам зато и страдао) када видим шта све моји људи морају да уносе и на који начин, те ово, па оно и то, када видим шта људи око мене морају да раде, какве све анализе, контроле, извештаје ... један пут, па други пут, па трећи пут и тако у круг. Мало Батут, мало Фонд, мало ... свако на свој начин. Нема нити говора о усаглашености, синхронизацији, универзалности, стандардизацији ... свако своју политику (ваљда по инерцији, наслеђено из старог система)
Умјесто да људима информатика олакша живот и ослади рад, ми им га само још више згадисмо.
Дајте људи да не брукамо професију информатичара и да оповргнемо моју тезу коју ја понављам својим студентима када ме упитају:
"Професоре, шта је то информатика ?", а ја им одговарам: "Дјецо моја, информатика вам је отелотворење људске глупости и похлепе, а ви
се потрудите да ме оповргнете !"
Ово писмо ће се самоуништити за 10,9,8,7...3,2,1 sec ! Пуфф
Остајте и будите ми здраво,
искрено ваш
др Александар Шешлија
