Sanacija jezera Palić - Beskrajna priča

Pon, 03.06.2013 - 15:45 -- nikola.tumbas
Kolekcija članaka: 
Gabor Mesaroš na kraju o tri predloga rešenja šta sa sredstvima
Gabor Mesaroš na kraju o tri predloga rešenja šta sa sredstvima
Puzović Slobodan Izjava za medije pre sastanka
Puzović Slobodan Izjava za medije pre sastanka
Zvučni zapis sastanka o problematici sanacije jezera Palić
Zvučni zapis sastanka o problematici sanacije jezera Palić
Puzović Slobodan Želimo da vidimo zajednički plan oko Palića
Puzović Slobodan Želimo da vidimo zajednički plan oko Palića
Milan Uzelac o zagađenju jezera Ludoš
Milan Uzelac o zagađenju jezera Ludoš
Božo Dalmacija detalj diskusije o difuznom zagađenju Palića
Božo Dalmacija detalj diskusije o difuznom zagađenju Palića
Michell Rohmann o predlogu sanacije jezera Palić
Michell Rohmann o predlogu sanacije jezera Palić
Pitanje za Slobodana Puzović - Šta da radimo sa predviđenim sredstvima
Pitanje za Slobodana Puzović - Šta da radimo sa predviđenim sredstvima
Božo Dalmacija Šta uraditi sa raspoloživim sredstvima
Božo Dalmacija Šta uraditi sa raspoloživim sredstvima

Kompletan zvučni zapis okruglog stola je postavljen (minutaža sa govornicima je na kraju izveštaja) kao i video prilozi. Tekst Snježane Mitrović organizatorke sastanka je nastavku na kraju izveštaja. Tekst Biljane Vučković je takođe dole u nastavku.

-

Poziv za današnji Okrugli sto sa temom Palića od strane Arhus centra je bio sledeći...

Na inicijativu Regionalnog Arhus centra Subotica krajem godine je na Otvorenom univerzitetu upriličen sastanak na temu pokretanja inicijative za izradom zajedničkog predloga projekta sa aktivnostima vezanim za sanaciju jezera Palić i Ludaš. Sastanku su prisustvovali predstavnici: Gradske uprave, JP „Park-Palić”, JP „Palić-Ludaš”, Zavoda za javno zdravlje Subotica, Organik Control System, Otvorenog univerziteta i Udruženje TERRA’S.

Jedan od zaključaka ovog skupa je bio da se nosioci vlasti, odnosno donosioci odluka i javnost upoznaju sa predlozima neformalnog savetodavnog tela stručnjaka (Savet stručnjaka je formiran od strane preduzeća „Park-Palić”) datim u dvanaest tačaka u Programu predloženih mera i aktivnosti na sanaciji jezera, u smislu određivanja prioritetnih aktivnosti sa posebnim akcentom na mere koje predstavljaju preduslov za realizaciju Studije o čišćenju i remedijaciji mulja iz jezera Palić urađenom od strane Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi”.

Okrugli sto će biti prilika da se javnost pravovremeno upozna sa aktivnostima koje Gradska uprava Subotica preduzima u ovoj oblasti uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.

S tim u vezi Vas pozivamo na okrugli sto u ponedeljak, 3. juna 2013. godine, sa početkom u 11 časova u Regionalnom Arhus centru Subotica (II ulaz, prizemlje Otvorenog univerziteta, Trg cara Jovana Nenada 15).

Uvodničari:

  • Dr Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne  sredine;
  • Predstavnik Gradske uprave Subotica;
  • Mišel Rohman, diplomirani hidrolog i član Saveta stručnjaka JP „Park-Palić”;

---

Dodatne informacije: Regionalni Arhus centar Subotica

Telefon: 063-73-75-361 ili 024-554-600 lokal 123 ili 127

Srdačan pozdrav od Snježane Mitrović

-

Na okrugli sto su pozvani predstavnici:

  • GU Subotica: dr Atila Čengeri, član Gradskog veća zadužen za zaštitu životne sredine, dr Gabor Mesaroš, pomoćnik gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine, mr Gordana Gavrilović i Žika Reh, Služba za zaštitu životne sredine i održivi razvoj;
  • Pokrajinski zavod za zaštitu prirode: dr Biljana Panković, direktorica
  • Institut za vodoprivredu ”Jaroslav Černi”: Mile Božić,(procena iz 2010) direktor (detalj sa konferencije za medije 25.04.2112.)
  • JP „Park-Palić: Goran Gabrić, direktor i Duško Momirov, zamenik direktora
  • JP „Palić Ludaš”: Neša Radulović, direktor i Ksenija Marton, zamenica direktora
  • JKP „Vodovod i kanalizacija”: Tot Godo Valerija, direktor i Đerđ Šugar,  tehnički direktor
  • Zavod za javno zdravlje Subotica: dr Morana Miković, direktorica, dr Zorica Mamužić Kukić i Olga Lompar;
  • Građevinski fakultet Subotica: dr Đula Fabijan
  • Organik Control System: Nenad Novaković, direktor
  • Predsednike odborničkih grupa u lokalnom parlamentu (SNS „Pokrenimo Suboticu”, „Lista za Srbiju”, „SDPS-SPO”, LSV, DSHV, SPS-PUPS, SVM, „Izbor za bolji život”, LDP – Mošt”, Pokret Mađarske Nade, „Subotica u srcu”, Samostalni odbornici);
  • Članovi Saveta stručnjaka
  • MZ „Palić”
  • Inspekcija
  • Ekološke organizacije
  • Mediji

***

 

Okrugli sto je potrajao do 13.30. a potom su još učesnici dodatno međusobno razgovarali o mogućim problemima pri nastavku sledećih koraka koje je potrebno učiniti da bi se nastavilo raditi na sanaciji jezera. Bilo je primetno odsustvo predstavnika za za zaštitu prirode iz pokrajine, (sekretarica čini se da je previdela e-mail pa je dr Puzović na neki način preneo njihove stavoave o problematici) a i prisutni su se pitali gde je mr Suzana Dulić iz lokalne samouprave koja je bila zadužena u prethodnoj postavci gradskog veća za ovo pitanje da bi i ona dala svoj input i odgovarala na pitanja novinara.

Osnovno - Formalno glavni "zagađivač" jezera (80%) je ustvari odlično urađeni prečistač koji vrši svoj posao za šta je predviđen. Problem je što je standardno postavljena granica nivoa fosfora koji se nalazi u prečišćenoj vodi previsoka za ovakav tip jezera. (Tu je potrebno dodatno ulaganje u tehnologiju da bi se nivo spustio)  O svemu ovome, čitavoj tehnologiji i problematici sanacije jezera, detaljinje se može pročitati u intervju sa Mišel Rohman-om koji je objavljen ranije ovde.

Tema današnje priče je bila u stvari - Šta uraditi sa novcem, oko 60 miliona dinara, koje je pokrajina odvojila za te svrhe?

Stvari su se svele na to da se od toga može uraditi zid jedne kasete za mulj koji i kasnije tu bio upumpan. (taj deo posla je na nivou milijardu dinara a toga novca nema "na vidiku" a ni da li će ga biti, od kada je došlo do smene vlasti na republičkom nivou, prošle godine, i kada je fond koji je vodio exministar Oliver Dulić ukinut)

- Većina učesnika okruglog stola smatra da se to u ovom trenutku ta sredstva ne bi trebala trošiti na tako nešto. Duže vreme bi imali betonski zid - skelet u Paliću (koji ne bi mogao da ispuni svoju funkciju dok ne dođe do izmuljivanja - čitati to kao novu milijardu dinara - 10 miliona eura), koji bi građanji, nedovoljno upućeni u problematiku ovog dela sanacije jezera (samo vađenje mulja), ismejali kao novu grešku gradskog rukovodstva.

Problem je u tome što su pokrajinskom sekretaru za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne  sredine, zakonima praktično vezane ruke da taj novac koji je dostupan  usmeri na logičniji korak, recimo izradu kanalizacione mreže na Paliću (i u naselju) koja treba da bude dovedena do postojećeg prečistača a ne da se netretirana kako je sada slučaj pušta u Ludoš.

Vetlend, ili mokra polja, koja su integrisana u rešenju instituta Jaroslav Černi, takođe su spomeunuta i oko njih se vodila stručna rasprava kako bi ih trebalo formirati da bi dali efekat.

Na kraju kao moguće mesto da se novac iskoristi je naravno bitan deo projekta - zaštitni pojas oko jezera, ali tu bi se moralo raditi takođe korak po korak jer tih 15 hektara, kako je procenjeno, je katastarski situacija koja zahtevna i traži vreme da se reši....

U video prilozima, između ostalog koji slede kasnije, dr Puzović kada govori pre početka sastanka, za medije koji tradicionalno nemaju vremena da čuju kakve takve zaključke posle razgovora nego ih uzimaju pre, i na kraju daje svoje viđenje sastanka i predstave gde bi pare mogle biti utrošene. prof. dr Božo Dalmacija (detalj sa seminara u ECO centru iz 2112) govori između ostalog o difuznom zagađenju i wetlendima i dr Gabor Mesaroš o tri moguća rešenja gde da se usmeri predviđeni novac.

Detalji minutaže zvučnog zapisa

Posle uvodnog dela najave sastanka govore redom

(sat.min.sec) - ime prezime

  • - 00.05.07 - dr Atila Čengeri
  • - 00.07.47 - dr Gabor Mesaroš
  • - 00.14.35 - Snježana Mitrović
  • - 00.20.54 - dr Slobodan Puzović
  • - 00.32.15 - Mišel Rohman - (prezentacija u celini na video prilogu jer se radi sa fotografijama i ppp-u)
  • početak diskusije
  • - 00.50.50 - dr Gabor Mesaroš
  • - 00.53.36 - Goran Nikolić - institut Jaroslav Černi - sanacija (mulj) košta milijardu dinara
  • - 01.00.44 - Snježana Mitrović - Prečistač glavni zagađivač ??
  • - 01.00.05 - dr Božo Dalmacija - o difuzji i bilansu fosfora
  • - 01.05.00 - Mišel Rohman - o očiglednim zagađivačima zagađenja oko jezera, o zaštitnom pojasu...
  • - 01.08.05 - Snježana Mitrović i dr Božo Dalmacija o organskoj proizvodnji pro&contra
  • - 01.10.59 - Milan Uzelac - u video prilog-u  i o komunalnoj policiji koja ne kažnjava cisterne koje se prazne u kanal i zagađenju Ludoša..
  • - 01.16.45 - Snježana Mitrović
  • - 01.16.57 - dr Atila Čengeri  - pitanje o wetlendima
  • - 01.18.19 - Goran Nikolić i Božo Dalmacija odgovori o održivosti jezera
  • - 01.20.53 - Antun Orčić - da li je moguće bilo šta uraditi sa 60 miliona i pokrenuti stvar sa mrtve tačke - pitali ste pecaroše, restorane ?
  • - 01.25.06 - Snježana Mitrović - građani ne reaguju na okrugle stolove, o 15 miliona iz budžeta grada
  • - 01.26.10 - Slavko Bašić - mi smo pokušali dati rešenje da voda bude čista, ali Jaroslav Černi nije bio spreman za saradnju, Palić gradski WC
  • - 01.30.33 - dr Gabor Mesaroš - jasno definisati ciljeve u narednom periodu bilans fosfoa
  • - 01.33.18 - Aleksandra Bukvić - odbornica se upoznaje sa situacijom Da li je prečistač OK ? - Mišel i Dalmacija objašnjavaju, mnoge stvari 74-te se nisu znale!
  • - 01.41.00 - dr Slobodan Puzović - zaključak (video prilog) - svake godine po 30 mil pa se skupilo od prošle još 30 = 60.
  • - 01.53.15 - Žika Reh
  • - 01.50.00 - Snježana Mitrović
  • - 01.55.19 - Duško Momirov - ne postoji Plansko tehnička dokumentacija
  • - 01.56.20 - Mišel Rohman i dr Slobodan Puzović - Šta sa parama ? - Kaseta - betonski zid bez uticaja na kvalitet vode ?! Snježana Mitrović...
  • - 01.58.18 - Aleksandra Isakov - Šta sada  dr Slobodan Puzović odogovara i Duško Momirov?
  • - 02.03.30 - Snježana Mitrović - kome mi ovo zaključke sada da prosledimo - Slobodan Puzović - Duško Momiro

***

Sledi tekst Snježane Mitrović organizatorke današnjeg sastanka

NE TREBA NAM JOŠ JEDNO “NARODNO POZORIŠTE”  U PALIĆKOM JEZERU

U Regionalnom Arhus centru Subotica, 3. juna 2013. godine je organizovan jedan od najbolje posećenih okruglih stolova, a tema je bila aktivnosti koje se preduzimaju po pitanju sanacije jezera Palić i Ludaš. Osim predstavnika pokrajine i gradske uprave, skupu su prisustvovali odbornici, inspektori, stručnjaci relevantnih ustanova i institucija iz Beograda, Novog Sada i Subotice, ekoloških organizacija, medija i javnosti.

Prema rečima organizatora, Snježane Mitrović, cilj skupa je bio da se sučelje različita mišljenja u vezi preduzimanja koraka na sanaciji jezera, a posebno da se razmotri odluka o početku izgradnje kaseta za izmuljivanje u jezeru Palić. Namera skupa je i da se donosioci odluka i javnost upoznaju sa programom Stručnog saveta sažetih u 12 tačaka, odnosno aktivnosti po kojima je potrebno prvo rešavati uzrok, a ne posledicu zagađenja jezera, na čemu posebno insistira, Mišel Roman, hidrolog koji već treću godinu pruža stručnu pomoć u „Park-Paliću“.

Posle dvočasovne diskusije, dr Slobodan Puzović, je rekao da je neophodno što pre zajednički definisati program aktivnosti na sanaciji Palićkog i Ludaškog jezera s obzirom da je za tu namenu iz pokrajinskog budžeta već odvojeno 60, a iz gradskog 15 miliona dinara. Sadašnja odluka čelnika Gradske uprave Subotica koja se sprovodi preko „Park-Palića“ jeste početak izgradnje kasete za izmuljivanje u Palićkom jezeru. Međutim, za završetak izgradnje kaseta, odnosno celokupnog projekta čišćenja i remedijacije mulja iz Palićkog i Ludaškog jezera treba ukupno milijardu dinara, tako da je ovih 75 miliona samo jedan mali procenat i investicija bi trajala decenijama. Kako je sugerisala, Snježana Mitrović, ne bi trebalo započinjati izgradnju još jednog „narodnog pozorišta“ u Palićkom jezeru, već sredstva usmeriti na podizanje zaštitnog pojasa i drugih aktivnosti predviđenih u programu Stručnog saveta koji je pretočen u Nacrt platforme za unapređenje ekološkog statusa Palićkog jezera i njegove okoline.

---

Tekst Biljane Vučković

Novac za sanaciju Palića  vraćen pokrajini

Subotičani četiri godine samo diskutovali o jezeru

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, građevinarstvo i životnu sredinu obezbedio je 60 miliona dinara, a grad Subotica 15 miliona dinara za sanaciju Palića, ali je novac iz pokrajinskog budžeta vraćen jer četiri godine bez zaključka traju izrade projekta i rasprave o metodama za spas jezera.

Subotica - Palić

Predlog stručnjaka Instituta „Jaroslav Černi“ koji su uradili studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, čišćenja i remedijacije mulja u Paliću tema je višegodišnje polemike među hidrolozima, biolozima, ekolozima, jer predviđeni novac nije dovoljan za njegovu realizaciju. Na jučerašnjem okruglom stolu  Regionalnog „Arhus“ centra rečeno je da da nije poznato ni ko bi mogao da donese odluku da se budžetska sredstva preusmere na druge, jeftinije, mere koje su preduslov za čistiju vodu u jezeru.

- Novac koji je bio odobren za sanaciju Palića nije mogao biti potrošen zbog toga što tada još nije bila gotova projektno planska dokumentacija i zbog krize jer nije pristizalo još novca kako je bilo planirano. Za sanaciju treba više sredstava nego što Sekretarijat može da obezbedi i zbog toga naše pare nisu bile angažovane. Plasirali smo manje iznose za interventno upumpavanje vode i aeraciju jezerske vode – kaže pokrajinski sekretar za životnu sredinu dr Slobodan Puzović i dodaje da neutrošenih 60 miliona dinara pokrajina ne može dati za studije, nove monitoringe, već samo za aktivne mere i aktivnosti u okviru sanacije i revitalizacije jezera što znači da ako uskoro sanacija Palića ne bude definisana novac nepovratno propada i vraća se u budžet Vojvodine.

Hidrolog i član Saveta za vodu pri preduzeću „Park Palić“Mišel Roman se pita da li je za četiri godine osim vremena i novca izgubljen i cilj projekta revitalizacije jezera.

- Cilj bi trebao da bude da se turisti kupaju bez rizika, da ribolovci slobodni pecaju, da procveta turizam. Ali, jezero bez mulja nije dovoljno da bi postigli taj cilj. Institut „Černi“ je ispunio zadatak projektom, ali nije rešenje samo izvaditi mulj o kojem se stalno priča. Prema projektu Instituta vrednost radova je milijarda dinara što znači da je 60 miliona dinara premalo. Ipak taj novac može biti korisno utrošen za prečistač koji još uvek pušta od 12 do 15 tona fosfora u jezero ili zaštitni pojas oko jezera koji bi poboljšao situaciju. Jedina šansa su nam EU fondovi, ali ako i uspemo u tome prvo što će nas pitati je da li smo rešili osnovne probleme, a to su zagađivači poput kanalizacije, poljoprivreda i sve drugo što ugrožava jezero – kaže Roman.

Antun Orčić iz Ekološkog pokreta je rekao da posle četiri godine diskutovanja bez zaključka neko mora predložiti rešenje.

-  Niko nije pitao građane ili ribolovce i ugostitelje na Paliću šta oni žele i misle o svemu ovome. Dok se četiri godine samo diskutovalo izgubili smo najmanje 200.000 evra od uplata za ribolovačke dozvole – rekao je Orčić.

ANTRFILE:

Zaboravili na Ludaš

- Stalno se govori o Paliću iako je Ludaš značajnije jezero uzdignuto na nivo specijalnog rezervata. Kada je sedamdesetih godina prošlog veka rađena sanacija Palića preko Ludaša su voda i kanalizacija ispušteni do Tise. Palićani 40 godina plaćaju prečišćavanje otpadnih voda, ali prečišćavanja nema – kaže Palićanin Milan Uzelac.

 

Autor teksta: 
Fotograf: 

Komentari

Slika korisnika Beli's
Poslao Beli u

Organik Control System , Terras , Arhus centar ..... Pa dokle će nicati ove gljive lažnjaci , surogati nauke , mesta za udomljavanje podobnih???

Svi se uhvatili mikrofona i olovke. Posle toliko studija pro i kontra praćeni večitom besparicom , mogao bi se uhvatiti neko i lopate konačno. Lepo kaže g. Mishel da treba obezbediti pojas neutralne zemlje oko četvrtog sektora. Usmerite pišanje slonova u kanalizaciju i rešili ste veliki problem. Jezeru bi ojačali klecave noge a sastančenje bi bilo sve ređe. 

U gradu je doneto dobrih i puno više loših odluka od kapitalnog značaja, pa ne vidim razloga zašto se ovde ne bi neko   " istakao " pa nešto odlučio. Da se skupe sve pare što su potrošene na razne pokušaje stručnog tretiranja problema , davno bi taj problem prestao postojati.  

O izmuljivanju turističkog sektora , jednom drugom prilikom.Treba kupiti a ne iznajmiti refuler , jer kao nekada , on treba da radi u pred i po sezoni kod obale šetališta i plaža. Imali smo ga nekad na Paliću samo što ga je neko "poplašio".

Slika korisnika sandra's
Poslao sandra u

Pozdrav Nikola,

Zahvaljujem se na zaista iscrpnoj i detaljnoj reportazi o dogadjanjima na ovu temu. Nadam se da cemo i dalje biti obavestavani.

Moj mali doprinos, kao laik naravno, je ovaj link o rezultatima "Floating Treatment Wetland Technology" na jezerima ugrozenim visokim nivoima fosfora (USA i Kina) zbog zagadjenja otpadnim vodama. http://www.floatingislandinternational.com/wp-content/plugins/fii/resear...

Ne znam da li bi ovo bila dovoljno efektivna tehnologija za smanjenje nivoa fosfora u Palicu, ali navodno ne kosta mnogo i mozda bi vredelo pokusati...Takodje mi se cini da nije narocito komplikovana tehnologija i verujem da bi aarhus (ili neka slicna organizacija) mogao da organizuje volontersku gradjansku akciju da je implementuje. Ovo sve, naravno, ako je precistac zaista doprineo smanjivanju direktnog zagadjenja ....

Toliko od mene,

Hvala i pozdrav

Stranice

Više o ovoj temi...

Problematika koja se tokom leta stvorila rastom invazione tropske biljke vodene salate, na kraju je ipak na pravcu da se reši.

Hajnalka Bognar Pastor, članica gradskog veća zaduženog za poljoprivredu je objasnila da pošto u budžetu nije bilo predviđeno sredstava da se ovako nešto radi, moralo se naći neko vanredno rešenje i kako kaže uspeli su da preko javne nabavke angažuju firmu DTD koja je krenula u skidanje biljke sa površine jezera. Ostatci osušene vodene salate koji bi mogli pasti na dno jezera, kasnije bi se pretvorili u mulj i pokvarili kvalitet vode kakav je sada.

U pitanju je i problematika vlasništva, odnosno titulara koji bi morao da se brine o ovom delu jezera, zbog čega je i došlo do problema. Pa ako se još ne zna vlasništvo nad tom parcelom...

detaljnije
Post date: Čet, 28.11.2024 - 23:44

Žika Reh, pojašnjava zašto je pojava vodene trave dobar znak za IV sektor jezera Palić.

Post date: Pon, 05.06.2023 - 14:34

Данас је, у Великој већници Градске куће, одржана завршна конференција пројекта „Заштита биодиверзитета  и вода језера Палић и Лудаш” (ECOLACUS). Конференцији је присуствовао и градоначелник Стеван Бакић који је, тим поводом, истакао како одлука да Влада Немачке преко своје  Развојне „KfW“ банке средства која су била намењена за решавање проблема биодиверзитета на подручју Балкана усмери ка Суботици није донета без разлога.

Након више експертских мисија за процену успешности пројекта ’Заштита биодиверзитета и вода језера Палић и Лудаш’, Влада Немачке је констатовала да једино локална самоуправа Суботица има капацитет за реализацију пројекта и урадила је потребне активности како би се сва средства у...

detaljnije
Post date: Uto, 20.12.2022 - 18:48

Današnjom press konferencijom je obeležen kraj prolekta Ecolacus na kojem su svi relevantni učesnici dali izjave i odgovarali na pitanja novinara.

Osnovno,broj invazionih vrsta riba je smanjen prilično, a kvalitet se vode popravio, jer štuka i smuđa ima u većem broju, a oni su znak kvalitetnije vode.

U prilozima govore, Marta Dobo direktorica JP PAlić Ludaš, Vinko Tamaš, stručni saradnik JP Palić Ludas,  Sonja Mandić, direktorica ZOO vrta Palić kao i Marko Stojčić koji je bio na čelu projekta Ecolacus.

Post date: Sre, 12.10.2022 - 19:43

Press konferencija sa prikazom izlova 900 kg babuški povodom završetka kampanje selektivnog izlova (peti) invazivnih vrsta riba u IV sektoru jezera Palić u 2022. godini, koji se realizovalo u sklopu Ekolakus (Ecolacus) projekta, „Zaštita biodiverziteta i voda jezera Palić i Ludaš“.

Kampanja traje od 7 do 28 februara a nastavlja se u septembru.

Do sada je izvađeno oko 200 tona ribe...

Kvaliteta vode je je još uvek u petoj kategoriji ali samo zbog jednog faktora - prozirnosti. Ostale karakteristike su mnogo bolje nego što su bile pre, navodi Stojčić.

Višeo svemu u prilozima govore Marta Dobo, direktorica JP Palić Ludas, Vinko Tamaš, stručni saradnik javnog preduzeća i Marko Stojčić...

detaljnije
Post date: Čet, 24.02.2022 - 19:54
Custom Search