Posle okruglog stola gde se prilično govorilo o temi reciklaže, danas smo u dogovoru sa Zvonkom Bašićem iz JKP Gradske čistoće i zelenila obišli gradsku deponiju i zabeležili nekoliko video priloga s istom temom.
Ukratko, kapaciteti gradske deponije biće popunjeni, procena je, u roku od tri godine, i otpad će morati da se odlaže na regionalnu deponiju (kod Oroma ili Bikova). Ovo će dovesti do poskupljenja odlaganja otpada, a upravo zbog toga "Čistoća i zelenilo", u saradnji sa organizacijom SEKOPAK, ulazi u projekat primarne selekcije otpada. "Čistoća i zelenilo" već je počela sa odvajanjem i prikupljanjem (otkupom) PET boca, koje se na gradskom otpadu paletiraju, a u planu je da se građanima podele besplatne vreće za primarnu selekciju i odvajanje otpada, za početak, suvi od mokrog. Tako će cena odlaganja otpada najverovatnije biti u korelaciji sa načinom na koji ga pripremamo za odlaganje.
Što se tiče "radnika na crno", koji već godinama selektiraju otpad sa gradske deponije, "Čistoća" je prošle godine odlučila da otvori dijalog sa njima i pokuša da napravi neku saradnju.
U drugom delu obilaska sagovornik nam je bio i Šever Nikola takođe zaposlen u ovom javnom preduzeću koji nas je proveo kroz deponiju i na licu mesta i upoznao sa delom ljudi koji se bave sortiranjem otpada. Ljudi uglavnom nisu bili raspoloženi za snimanje ali su pristali na razgovor sa Darkom dok sam ja uradio manji prilog sa Milanom koji je bio spreman da se "vidi" na snimku. U nastavku crtice iz Darkovog razgovora sa ljudima koji rade na deponiji.
Cigani lete na nebo
Naišli smo na gradsku deponiju, uz uobičajene komentare: "Nemoj da slikaš, nemoj da slikaš!"
- A zašto da ne slikam?
- Nemoj, videće me, možda, neke ženske sa kojima izlazim.
Tu trenutno ima pedesetak radnika. U "špicevima", po njihovim tvrdnjama, u smeni bude do 140-150 ljudi. Većinom su to muški, uglavnom mladi, deluju mi kao deca, uz po koju starinu. Parkirani su automobili, u nekim autima su baš sitna deca, to je, čini se, "obdanište". Obzirom na veličine preostalih fabrika, ovo je jedan od ozbiljnijih pogona. Užurbano je, radi se, hektika, kao u košnici. Veoma prašnjavoj košnici. Tu su i jata galebova, da pojačaju atmosferu. Tamo dalje, neko napasa krave na deponiji.
Nakon brze procene, prilazim gospodinu koji pokazuje najviše prikrivenog interesovanja za našu posetu. Ispostavlja se da je to "šef".
- Ne slikaj...
- A je l može priča?
- Šta da pričam? Eto, mi ovde radimo... Šta ćemo, nema nam druge... Moglo bi malo da kažete o nama, kako nam je teška situacija...
- Eto, ja pokušavam da kažem, ali svi mi kažu da ih ne slikam, a nećete mnogo ni da pričate.
- Pa šta da pričam?
- Jeste li Vi šef?
- Ne znam. Možda i jesam.
- Je l se može raditi ovde?
- Neko može ovo, neko ne može, onda će radije u zatvor. - Odmeri me. - Ti bi, brate, radije u zatvor, a?
- Jeste li odavde?
- Jesmo, svi smo odavde, - pokazuje okolo, - iz Subotice. Tamo dole su oni iz Horgoša, sirotinja. Onaj jede što tu nađe. Nađe 'lebac, pa ga pojede.
- Jedan je pojeo galeba! - ubacuje se neko.
- I?
- Ništa. Davali smo mu infuziju. A one dve, - pokazuje na dve mlade devojke iza, - su iz Mađarske.
Dolaze i "Mađarice".
- Nemoj da slikaš!
- Neću.
- Napiši da ovde svi polude.
- Ok, to ću napisati.
Tu se okuplja i ostatak ekipe.
- Koja kola voziš? - pitaju me.
- Ja? Bicikl.
- A onaj drugi? - pokazuje na Nina, - to ti je gazda? Šta on vozi?
- Nemam pojma šta taj vozi...
- E, posle ovog inervjua će da vozi BMW7!
Kako je ovde, blago cinično pitam, šta radite?
Odvajaju PET boce. Svako radi za sebe, tako kažu. Ko nađe - njegovo je.
Radite sami? Baš sami?
"Dobro, ima, ovako, u parovima ili grupama da radimo. Ko ti je ortak, s njim radiš."
Je l našao neko nešto vredno?
"Jeste, ima i zlato, i pare nađu ljudi, i mrtvo dete su našli, tamo."
I šta onda?
"Ništa, pobiju se."
"Ovde leđa rade posao", tvrdi jedan dečko.
Koliko odradiš na dan?
"Ja sam ovu gomilu sredio za jedan dan!" Posle se predomisli. "Dobro, nisam baš samo ja, nas dvojica smo to za dva dana nakupili."
Koliko tu može da bude? "Oko 200 kila".
To je nekih 4000 flaša, po nekoj prostoj računici. A koliko sati radiš dnevno?
"Kako kada, zavisi kakvo je vreme... Deset sati, dvanaest, kako kada."
Matematika. Računam: to je oko 50 din/sat. Je l plaćaju redovno?
"Plaćaju, to je, mislim, onaj Oliver nešto kao sredio. A Tadić ništa! Napiši da je Tadić peder!"
Koliko uzme "šef", pitam nakon što je ovaj otišao.
"Kako kada, 4-5 dinara". "Mi dobijemo 10 dinara po kili", kaže jedan dečko.
Dešava se da ti neko odnese tvoje flaše?
"O, ima toga stalno."
I onda?
"Onda se pobijemo."
Da dodam nešto za kraj?
"Napiši: Cigani lete na nebo!"
