Povodom saopštenja Demokratske stranke vojvođanskih Mađara - ogranak Zorka, u kojem se, između ostalog navodi da "deo romskog stanovništva svojim razuzdanim ponašanjem koje je već postalo svakodnevno i uobičajeno, praktično drži u strahu građane koji žive u okolini, što predstavlja nerešen problem" (www.subotica.info/press.php?press_id=2975) krenuli smo put MZ "Zorka".
Saputnici su nam Stevan Nikolić, predsednik Edukativnog centra Roma, i Oliver Bašić predstavnik Roma u komisiji za međuetničke odnose MZ "Peščara" (MZ "Zorka" nema komisiju za međuetničke odnose).
U prostorijama MZ "Zorka" ljubazno nas dočekuje sekretar mesne zajednice, ali, kako kaže, nema prava zvanično da govori. Mi i ne tražimo zvanična saopštenja, došli smo da razgovaramo kao ljudi, ili kao građani, kako vam draže.
Koliko Roma živi u MZ "Zorka"? Ne postoje podaci, neko kaže da ih je već dosta, a neko kaže da nema više od 25-26 porodica. Koliko ukupno ima stanovnika na Zorki? Nema zvaničnih podataka, ali je na poslednjim izborima registrovano 4,600 glasača, znači da mora biti preko 6,000 ljudi. Ima li problema sa Romima? Ne postoji nijedan zvaničan dokument po tom pitanju. Dakle, ako ima problema - nezvanični su. A koji su zvanični problemi? Zvanični problem su putevi, vodovod i kanalizacija. Vodovoda ponegde ima, ali kanalizacija postoji samo kod bokternice, u Kozaračkoj. Ljudi ipak dolaze na Zorku? Dolaze, otvoreno je obdanište, i nema dovoljno mesta u obdaništu. Zašto dolaze? Jeftine su kuće. Postoje li problemi sa porastom kriminala? Mesna zajednica se ne bavi time. Šta je sa "Zorkom", fabrikom? Prodata je, ruši se. Ko je kupio? Ne znamo, nemamo zvaničnu informaciju.
Iz MUP, opet nezvanično, tvrde da MZ "Zorka" spada u "mirnije" mesne zajednice.
Odlazimo kod Bunjakov Brahimija zvanog Bimi, koji je, nezvanično, predstavnik Roma u zajednici. Zvanično je u savetu roditelja škole, a međuetnički savet, rekli smo, ne postoji u MZ "Zorka". Bimi nas ljubazno prima u goste.
Koliko Roma uopšte živi u Subotici?
Bimi: Jedno pet hiljada.
Nikolić: Zvanično, prema poslednjim zvaničnim podacima je 1,400 osoba. Mi imamo evidentirano 558 porodica. To je oko 3,500 hiljade osoba. Natalitet je 3,2 deteta po porodici. U Čantaviru ima 2 veća Romska naselja, oko 500 ljudi, ostali su uglavnom grupisani u MZ "Peščara".
Kako živite ovde, pitamo Bimija. Da li ste čuli za ovaj problem? (Dajemo mu saopštenje, čita, komentariše "eh, ko danas nije razuzdan?")
Bimi: Ovo je iznenađenje za mene. Nije zaista bilo problema. Međutim, u svakom žitu ima kukolja. U Peščari smo formirali savet, i funkcioniše, ali do sad nije bilo potrebno u Zorci. Za Zorku nismo našli za shodno da ima potrebe, većih problema nije bilo, nismo imali žalbe komšija. Ukoliko ne znamo ko pravi probleme, ako nam ne kažu taj i taj čovek, onda ne možemo ništa da uradimo. Šta da radimo ako kažu "neki Romi"? Ima jedna poslovica: Čovek živ - problem može da se reši, čovek mrtav - problem ne može da se reši.
Kako živite sa komšijama?
Bimi: Dobro je sa komšijama, sarađujemo. Nije bilo tuča, pretnji, niti su nam rekli da ne možemo da živimo ovde. Došli smo juna '99, a od 2000. smo stanovnici Subotice, osećamo se kao građani Subotice, i želimo da damo doprinos gradu. Naš mentalitet jeste malo drugačiji od građana Subotice, ali pokušavamo da se prilagodimo. Mislim da nema problema. Ovo je rekla-kazala, imali smo tih slučajeva dole na Kosovu. Ako nas političari na ovakav način razdvajaju, šta ćemo mi...
Tu smo već 10 godina. Jesmo i mi zapostavljeni, ali ne možemo mi tek tako da dođemo odnekud, pa da sve imamo. Najpametnije bi bilo pitati prve komšije. Meni su komšije pomogale oko gradnje, i ja sam pomagao njima. Ne verujem da ljudi žive u strahu. Dajte da se to vidi na nivou MZ, jer će biti kasno ako dođe na nivo opštine i pokrajine. Osnova je dobra volja, da se prvo razgovara sa komšijama.
Nikolić: Možete li vi da se okupite, vaša grupa ljudi, i da sa komšijama formirate komisiju za međuljudske odnose, da formirate grupu pri MZ, i na taj način rešavate probleme? Da imate način da rešavate te probleme u korenu. Da li se slažete?
Bimi: Slažemo se. Želimo da učestvujemo i ne želimo takve natpise u novinama.
Nikolić: A gde žive ovi što prose?
Oliver: Žive u "Peščari". Ali, oni nisu došljaci, oni su odavde, iz Subotice.
Bimi: Ne možemo kroz jednog čoveka da gledamo čitavu naciju.
Kako ste došli u Suboticu? Zašto ste došli?
Bimi: Mi smo došli '99 godine, negde juna, znamo i zbog čega. Mi kao Romi nismo mogli nikome da stanemo na put, bili smo lojalni građani, tamo na Kosovu, potšovali smo državu Srbiju, pa je to smetalo Albancima, i onda smo se povukli kada i vojska i policija, jer nije imao ko da nas brani. Suboticu smo odabrali zato što smo čuli da je multietnička sredina, pa smo se nadali da će nas prihvatiti. Uglavnom su nas prihvatili. U početku je bilo malo problema, uspeli smo da ih prebrodimo i zasad smo zadovoljni. Što se tiče povratka, nema povratka dole. Iako se priča da ima i slobode kretanja - nema. Ako čovek nema slobodu, ako ne mogu deca da se igraju u dvorišti, da idu u školu... Pokušali smo (preko UNHCR), da se vratimo, ali ne može. Sad ni nećemo. Nama je najbitnija bezbednost. Ovde se osećamo bezbednim i nadam se da će tako ostati do kraja.
Oliver: Ovde smo prihvaćeni, možemo i decu u školu da šaljemo, a zasluge što smo prihvaćeni, idu Nikoliću. I meni, pomalo.
Kako su prihvaćeni?
Nikolić: Najbliža OŠ je "Sečenji Ištvan", a direktor nije hteo nijedno dete da upiše u školu. Onda je Dujo ("Naša radost") napravio obdanište i pitao: Stevo, zašto ne upišete decu? Obišli smo nasilje, popisali decu i dve grupe od 70 dece formirali. Međutim, sa osnovnom školom je bio problem. Ja sam rekao lokalnoj samoupravi da će biti problema, rekao sam, hajde da napravimo jedan krizni štab, da ne bude konflikta i problema. Onda su ljudi počeli da doleaze sa Kosova, da se doseljavaju, a nije bilo tela pri lokalnoj samoupravi da se bavi time, sve je prepušteno samo sebi, i onda su počeli i problemi. Građani su tražili da se Romi iseljavaju, pa su se i iseljavali, a nisu decu ni u školu primali. Konačno je odlučeno da mogu deca da idu u "Đuro Salaj", koja je malo dalje od ovog kraja. Ja sam tražio da im onda daju autobusku kartu, da ne idu peške, a oni su rekli - ma, neće oni ni dolaziti u školu. Ali, deca su išla u školu, peške. Tražio sam ponovo autobusku kartu, evo, idu deca u školu, a onda su rekli - nema četiri kilometra, ne može. Onda smo Oliver i ja seli u kola i izmerili - 4,300 metara. Onda su dali autobuske karte. Deca su išla i u vrtić i u školu, 2002. godine mislim da je upisano 270 dece u prvi razred, sve različitih starosti). Hteli su da formiraju posebna odeljenja, ali mi smo rekli, čujte - inkluzija, pa kako će se deca integrisati u društvo ako su odvojena? To je aparthejd.
Bimi: To je bilo kao geto.
Nikolić: Rekli su da deca ne znaju jezik, pa smo mi organizovali priredbe, na koje smo zvali ljude, da vide da deca uče jezik, da vide da znaju jezik, i da ne mora stalno u prvi razred da ide, da ne mora da idu izdvojena u školu. Onda je došlo do smene direktora, pa smo krenuli na drugom nivou da radimo. One godine, 2004. ili 2005. bila je peticija građana MZ "Peščare", peticija protiv Roma. Mi smo tada formirali savet roditelja, i ja sam ih pitao "Da li želite da se vratite na Kosovo". "Ne želimo". E, onda formirajte grupu građana i uključite se u život Peščare. Rekao sam, hajde da napravimo sastanak, da se svi okupimo, i da vidimo šta kome smeta. Ljudi su rekli: "Romi su ovakvi, onakvi, deca su na ulicama, ima gusaka, živine, neki su držali konje, bacaju smeće po ulicama". Ja sam ih pitao: "Da li znate da škole ne žele da upišu decu?". "Ne znamo", rekli su. Pa zato su deca na ulicama, ne primaju ih u škole. Formirali smo mešovitu komisiju, pa smo počeli da obilazimo ulice. Onda, na primer, naiđemo na kesu sa Pampersom i ostacima svinjetine - to bacaju Romi. Pa, Romi ne koriste Pampers, nego peru pelene, a svinjetinu ne jedu, jer su muslimani. Tako smo rešavali probleme, jedan po jedan, dijalogom, razgovorom i komunikacijom. Tako smo formirali i komisije u Peščari i savet, a kasnije su se Romi uključili i u savete roditelja u školama. Bimi je član saveta roditelja. To je neka infrastruktura i način na koji se može rešiti problem. Po meni, tako treba rešavati na svim nivoima.
Pokušali smo isti model i u Čantaviru. Napravili smo skup, našli rešenje, međutim, došli su izbori. Čantavir je siromašan, veliko je siromaštvo, a političari dođu, obećaju ljudima kule i gradove pa odu. Ništa. Još '95-96, kad sam bio u Čantaviru, Romi su izrekli, nesmotreno, jednu stvar - Srbi će nas štititi. O čemu se radi? Oni zloupotrebljavaju Rome. Dokle god ima situacija da neko dobije dojavu, opljačka nešto, pa dođe policija, uzme sebi deo, dotle nema napretka.
Bimi: Gledaj čoveka kao čoveka. Kakav je kao čovek. Ako je lopov, onda ga uhapsi.
A readmisija?
Nikolić: Readmisija, nema zvaničnih podataka. Prvo ih nekako vrate u Prištinu, a onda oni dođu u Srbiju (iz Nemačke, Francuske, Belgije). Mnogi pokušavaju da se vrate nazad. Ako prođe - prođe. Mi imamo zvanične podatke samo kada nam se obrate porodice, a to nije masovno. Masovno se ide u unutrašnjost Srbije, od Beograda na niže.
A od čega žive ljudi?
Nikolić: Trgovina, Buvljak. Naravno, i od rodbine u inostranstvu, koja šalje novac.
Oliver: Ja nemam rođaka u inostranstvu, pa zato nemam ni para.
Nikolić: Ali, Oliver nikada nije molio za pomoć. Nudio se samo da pomogne. Gradio je kupatilo za jednu porodicu, besplatno.
Postoji li ikakva strategija?
Nikolić: Svi su nešto potpisivali. I Milošević, i Đinđić i onaj posle, čak i Koštunica... (smeje se).
Ali ne postoji zapravo volja?
Nikolić: Ne postoji.
***
Nastavak razgovora o problematici je usledio u prostorijama DSVM-a.
Tokom razgovora u Mz Zorka kontaktirali smo dr Čabu Šepšeija (DSVM) - zamenik predsednika skupštine grada koji nas je uputio na Almaši Silarda s kojim smo dogovorili razgovor u kancelarijama DSVM-a u Novoj opštini kasno popodne. Pri tom susretu on nam je, sa kolegom Horvat Tihomirom, predočio žalbe nekih građana MZ Zorke. Naravno građani ne žele da se "eksponiraju" tako da smo razgovor vodili preko telefona - na spikeru. Tu smo čuli nekoliko pritužbi i u tome se pokazalo da je "kritično" mesto Apatinska ulica. Nešto o tome još u prilozima kasnije - sutra ? i još po nešto o razgovoru tom prilikom. Bitno je naglasiti da su članovi DSVM-a naglasili da se osuda ne odnosi na romsku zajednicu kao celinu - nego na pojedince iz iste. I tu se došlo do dogovora kako da se nastavi dijalog o rešavanju ovog problema.
Očekujemo naknadno u toku večeri još komentar Santo Roberta - predsednika MZ Zorka do 22.10 još nije stigao.
=== stiglo u 22.21h:
Problemi koje imamo u MZ Zorka sa devijantnim ponašanjem jedne grupe Roma iz Apatinske ulice protežu se već unazad dve godine, možda i više. Imali smo više pismenih i usmenih pritužbi građana iz Apatinske i okolnih ulica u vezi narušavanja javnog reda i mira od strane pomenute grupe, na koje smo svaki put brzo reagovali u skladu sa našim ovlaštenjima. U tom smislu smo uputili više dopisa organima unutrašnjih poslova u Subotici, potkrepljenih izjavama oštećenih sugrađana i tražili brzu i energičnu intervenciju u smislu zaštite imovine i lične sigurnosti žitelja tih ulica. Patrole policije su u puno navrata izlazile na teren, napravile uviđaj, porazgovarali sa ugroženim građanima i delovale u skladu sa njihovim zakonskim ovlašćenjima. Na žalost to sve nije dalo zadovoljavajuće rezultate, uz objašnjenje nadležnih u policiji da nemaju dovoljno ljudstva da patrole budu mnogo češće ili čak stalne u bilo kom delu naselja. Kao primer koliko brzo odreaguje rukovodstvo MZ Zorka je situacija od pre nekoliko dana, kada smo na poziv nase sugrađanke iz Apatinske ulice istog trena pozvali komunalnu inspekciju da izađe na teren i reši novonastali problem. A što se tiče reagovanja DSVM, moram reći da je ovo njihova prva reakcija na problem u protekle tri godine, žao nam je da se nisu i ranije setili da daju doprinos u rešavanju nagomilanih problema sa kojima se "borimo" od 2007. godine. Da su prisustvovali makar i jednoj Skupštini MZ Zorka, koja je otvorena za sve građane, mogli su saznati za sve aktivnosti koje smo preduzeli za rešavanje pomenutog problema.
Predsednik saveta mz Zorka-Santo Robert
===
