Stručnjaci Instituta «Jaroslav Černi» uradili analizu vode i mulja jezera Palić i Ludoš
U turističkom delu jezera Palić ima tri puta više mulja nego što se do sada procenjivalo, zaključak je stručnjaka Instituta «Jaroslav Černi» koji od septembra rade analizu vode i mulja Palića i Ludoša. Mile Božić, rukovodilac projekta u ime Instituta, kaže da su imali usmene naznake da u severnom, turističkom delu jezera ima oko 500.000 kubnih metara mulja. Međutim, radeći na «nultoj» geodeziji, stručnjaci su utvrdili da samo u ovom, od ukupno četiri sektora, ima 1,4 miliona kubnih metara mulja.
Mulj je jedan od najvećih problema jezera Palić, a nastao je kao rezultat dugogodišnjeg zagađenja jezera otpadnim organskim materijama koje su stizale sa gradskog prečistača. Ono što su pokazale uporedne analize vode iz prethodnih godina je da je Palić već od 2003. godine slao upozorenja da je njegova biloška stabilnost ozbiljno poljuljana. Zagađenje jezera je poslednjih godina dostiglo kritične razmere, samo prošlog aprila zbog toga što su alge prekrile jezero i iskoristile sav kiseonik u vodi za desetak dana uginulo je preko 10 tona ribe, te je grad angažovao Institut «Jaroslav Černi» da uradi sveobuhvatnu studiju o stanju vode i mulja na jezerima na severu Srbije. Stručnjaci Instituta su u toku proteklih 90 dana uradili veliki broj analiza, međutim, zbog zime i lošeg vremena, analiza tla nije završena i dogovor između grada i Instituta produžen je do sredine aprila.
Jedan od zadataka stručnjaka Instituta bio je da predloži šta uraditi sa muljem nakon izmuljavanja jezera. Definisanje ovog rešenja otežava i činjenica da u Srbiji ovo nije zakonski regulisano, obrazložio je Božić. Predložena rešenja Instituta idu od upotrebe na poljoprivrednom zemljištu, do najskupljeg, kao što je izgradnja posebne deponije. Ono što je sada potvrđeno analizama je i da mulj iz Palića nije opasan i da ne sadrži otrovne i opasne materije.
Osim toga, jedan od projektnih zadataka bio je i da se da predlog interventnih mera, odnosno zadtaka koje treba preduzeti kako bi se predupredili mogući novi ekološki incidenti na jezeru. Osnovna pretpostavka za to je priliv nove sveže vode, a iako se do sada smatralo da gradnjom modernog prečistača jezero dobija dotok dovoljne količine sveže vode, stručnjaci Instituta «Jaroslav Černi» smatraju da bi kvalitetnije bilo dovesti vodu iz Tise putem postojećeg kanalskog sistema.
- Takav transfer vode ima i svoju cenu i gubitke i zbog toga je potrebno na vreme reagovati, - rekao je Božić.
Međutim, voda iz postojećih akumulacija do sada nije korišćena zbog toga što je bila preskupa za staraoce nad jezerom, ali i zbog toga što je prethodnih godina oprema pumpnih stanica pokradena te deo sistema nije bio u funkciji.
Za ove interventne mere pokrajisnki sekretarijat za zaštitu životne sredine obezbedio je 30 miliona dinara za Palić, od čega 10 miliona za obezbeđivanje dotoka sveže vode, a 20 miliona za izradu tehničke dokumentacije.
- Ovaj problem sanacije jezera Palić prevazilazi mogućnosti i grada i Republike, zbog toga je potrebna izrada ozbiljnog i sveobuhvatnog dokumenta kao uslova da bi tražili partnere za rešenje, - rekao Božić.
