Revizija novije istorije Evrope i srpsko pitanje

Dopuna informacije - posle pet godina knjiga je doživela drugo, dopunjeno izdanje o tome pročitajte ovde. (2015.02.28.)

*

U čitaonici Gradske biblioteke, 25. februara predstavljena je monografija dr Branka Balja koja nosi naziv "Revizija novije istorije Evrope i srpsko pitanje".

O temi elaboriranoj u knjizi, postoji mnogo različitih stavova. Profesor Balj je o njoj progovorio uz podatke i argumenate potrebne za dokazivanje hipoteze postavljene u uvodnom delu rasprave. Nakon izlaganja prisutni su se pridružili razgovoru.

 

Prof. dr Branko Balj na Ekonomskom fakultetu u Subotici, u okviru novosadskog univerziteta predaje istoriju filozofije, a drži predavanja i doktorantima Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Objavio je više stručnih knjiga, udžbenika i esejističke proze.

 

Uvodni deo predavanja autora knjige ilustrovan je i video zapisom.

 

Dr Branko Balj

- Prvo da kažem, da sam tri godine predavao zajedno sa kolegom Aleksandrom Čučkovićem, istoriju Evrope.... I da mi je to, između ostalog, ponukalo, da ja pročitam nekih deset, petnaest udžbenika, o istoriji Evrope, uz to da već godinama držim marksističku filozofiju, posle toga istoriju filozofije, znači, istoriju evropskoga duha, i dakako, uz sve ovo što se nama događalo, ja se opredelio da napišem jedan esej, u kome sam pokušao, ne da potvrdim, nego da negiram dvije hipoteze:

Prva hipoteza koju sam ja pokušao da opovrgnem, glasila je, da se Jugoslavija raspala.

A druga hipoteza koju sam pokušao da opovrgnem, jeste da je pokojni predsednik Slobodan Milošević za to vrlo odgovoran, i da je dakako odgovoran srpski narod.

 

Otuda i knjiga nosi naziv: Revizija istorije novije Evrope i srpsko pitanje.

 

Prvo treba da kažemo sledeće: Da kada se izvrši intervencija u jeziku, tada se vrši intervencija ne samo u jeziku, nego i u mišljenju, a samim tim, to je put za intervenciju u ljudsko delanje.

Mi čujemo godinama već unatrag jednu priču, da se Jugoslavija raspala.

Ja držim, i to ću , možda neakademski reći otvoreno, lažju.

To je elementarna laž!

Elementarna laž  je iz sledećeg razloga: Ja iznosim kontra hipotezu, da je ona razbijena.

Ona je razbijena kako iznutra, isto tako još više spolja... Ona je razbijana iznutra još od Ustava od 1963. godine, najblaže rečeno, a pogotovu sa Ustavom 1974. godine, jer je taj Ustav dozvolio ugovorno vezivanje federalnih jedinica šest republika i dvije pokrajine...I to je bila jedna ugovorna zajednica, koja je trajala, dok je harizmah bio živ. Dok je pokojni Josip Broz bio živ, dotle je ona trajala. To je ta unutrašnja pretpostavka, koja je vodila prema tome.

Spoljašnje pretpostavke koje su vodile ka tome jeste da je ona elementarno gurnuta u haos, i da su ratovi proizvedeni u ovoj zemlji.

Od koga je gurnuta u haos?

Kada uzmete “xy” udžbenika iz istorije Evrope, onda ćete tamo naći vrlo decidno:

Primera radi, Norman Davis je napisao “Evropa jedna istorija”. Tamo ćete vrlo decidno naći sledeće.

On kaže: "Zapad je kasno shvatio da je Sovjetski savez proizvod komunističkoga fronta, i da je Jugoslavija takođe proizvod komunističkog fronta.

Zapad je kasno shvatio da Ukrajinci trebaju da budu Ukrajinci, a ne malo Rusi.

I kaže: Kasno je shvatio da Slovenija i i Hrvatska imaju pravo na državu.

A kaže oni u Jugoslaviji nisu imali pravo na državu,  i normalno, kaže, Srpski narod je odgovoran zajedno sa Slobodanom Miloševićem za sve to što se desilo.

Uz to imate “xy” istorija Evrope u kojoj decidno kažu, da Balkan uopšte ne pripada Evropi, i  pre svega, da pravoslavlje ne pripada evropskome diskursu.

Hoću sa tim da kažem da su takve tvrdnje prosto-naprosto  su zlonamerne.

Ta zlonamernost tvrdnji dovelo je do onoga, do čega je dovela... Znači ta izvršena revizija novije Evrope dovela je već, devedesetih godina, a pogotovu danas, do onoga do čega je   dovela. Znači ta revizija novije istorije Evrope dovela je do sledećeg:

Sa padom Berlinskoga zida Nemci su išli sa jednom paradigmom.

Ta paradigma je glasila - Mi smo jedan narod!

Oni su imali pravo da kažu da su jedan narod. I svi oni narodi pod čijim su skutima zaštitničim njihovim bili. To su bili i Slovenija i Hrvatska. Drugima to nije moglo biti.

 

Ja sam ovde citirao Ivu Andrića, iz “Znakovi pored puta”, gde Ivo Andrić kaže vrlo precizno i jasno:

Svako naše gostoljublje prosečan Nemac smatra da smo mi obavezni to gostoljublje njima da pružimo,  jer oni, kaže, nas drže za nižu rasu.

 

Sada se tu se postavlja jedno elementarno pitanje.

To elementarno pitanje glasi sledeće: Da li ustvari, mi sa tom pričom, da se Jugoslavija raspala i da je ovaj narod odgovoran, čak šta više, da je ovaj narod odgovoran u istoj ravni kao što je nemački narod bio, za vreme nacizma. I danas se to jasno govori, jasno se predočava, sa potrebom usvajanja rezolucije o Srebrenici, itd. Da se mi ustvari proglasimo gencidnim narodom i da budemo u ravni sa onim zločinima koje je uradila Hitlerova N emačka. Taj preokret,  da oni koji su izgubili u drugom svetskom ratu, da dolaze u poziciju pobednika, a oni koji su položili milione života, za odbranu slobode, da oni dolaze u situaciju gubitnika, i ne samo gubitnika, nego da dođu u situaciju da budu izjednačeni sa nacističkim zločinima.

Gde je demonstracija toga tu? I gde je naše pristajanje na to?

Michel Fushe, jedan od tvoraca teksta iz Rambuijea je u intervjuu Politici 2006. godine na novinarsko pitanje: Šta vi savetujete Vladi Srbije?

On je odgovorio: Vi morate da se ugledate na Francuze i na De Gaulla. On je rekao da Alžir nikada neće dobiti nezavisnost. Sutradan, De Gaulle je priznao Alžir.

Evropa raspolaže sa svešću o vašoj krivici, i vi isto tako treba da postupite sa Kosovom i Metohijom..

Taj Mišel Fuše, sad ovo u zagradi želim da kažam:

Tom Mišelu Fušeu je Službeni glasnik, koga finansiramo svi mi, koji radimo, i koji smo penzioneri, je objavio knjigu na srpskom jeziku. I to je bilo malo, nego je gospođa Tanja Mišćević, ona je profesor na akademiji političkih nauka, a bila je direktorica Kancelarije za evrointegracije, je priredila jedno petnaestak nastavaka iz njegove knjige koju ste mogli koji ste mogli do prije 2-3 nedelje da čitate u nastavcima u Politici.

Ja nemam komentar.

Mislim da razumnom čoveku nije ni potreban..

U istoj Politici, Politika je prenela intervju sa Richardom Holbrukom, koji je neki dan rekao  SAD su ratove vodili u Srbiji i u Bosni i Hercegovini i mi smo, kaže, pobedili. Tako će biti i u Afganistanu.

U jednom nemačkom listu je dao intervju, i deo tog intervjua je prenela i Politika: Na pitanje kakvi su srpski političari, mislio je on to na pokojnog Slobodana Miloševića i tu granituru, on je rekao da su to, neopevani lažovi.

A na pitanje oko nezavisnosti Kosova, on kaže: Tu EU treba da odigra ključnu ulogu. Ona teba Srbiji da kaže: Ili ćete da idete u EU, a Kosmetu da date nezavisnost, ili ostaćete van EU, pa vidite šta ćete sa Kosmetom.

Ali kaže, na njih treba da vršite pritisak.

 

U tome se ogleda sva drama novije istorije Evrope, i položaja srpskog naroda.

 

Šta se s nama događa? Događa se jedan scenario. Kad kažem scenario, onda neko kaže, to je teorija zavere. To kaže umobolni ljudi pričaju o teoriji zavere, to ne ma veze, itd.  

Kad čovek istorizira stvari, pa onda vidi, da su prvo uvedene sankcije, da je to početak kriminalizacije društva i države, da smo onda uvaljeni u ratove, da smo onda bombardovani, pa je došlo, ja otvoreno govorim, do pljačkaškog koncepta privatizacije, da čovek koji je prizveo taj koncept privatizacije, čitam neki dan u Politici, ima stotinu hektara pored aerodroma Beograd. Ne znam koliko košta tamo hektar zemlje? Jedno pedeset hiljada evra.

Da je narod osiromašen, i da je narod samo okrenut sebi, i mi se nalazimo u jednom nesagledivom problemu.

To je taj scenario  koji je doveo ovaj narod u strašnu socijalnu situaciju.

 

Ta situacija je sledeća: kada nemaš uopšte industrije u jednoj zemlji, onda industrijom biva  ono, što nikad ne sme biti industrijom. Recimo zdravstvo, (gledam dr Đurića) obrazovanje, (gledam sebe) i sve ono što se smatralo nekada, uslovno rečeno, nadgradnja, to je sada biznis. Dokle to može da ide? Dokle su granice tome? To je jedno suštinsko pitanje. A dokle će ići?

 

Čujte, oni nemaju problema sa viškom para... mi možemo da se zadužujemo, možemo da zadužimo i našu praunučad. I njih ćemo da zadužujemo.

 

Šta nam valja činiti? To je suštinsko pitanje. To pitanje treba vratiti na početak.

Taj početak glasi, da naše metafore nisu samo metafore. Od Kosova pa do današnjega dana, da ih ne listamo, od Obilića, Brankovića, Obrenovića, Karađorđevića, do onih koj su bili za Jugoslaviju, protiv Jugoslavije, do partizana i četnika, od onih koji su bili za i protiv Miloševića, do one za DOS i one protiv njih. Našim podelama nema kraja.

Sada nas dele na proevropljane i neevropljane, što je elementarna laž.

Ovaj narod je, drugim rečima, kolevka evropskog duha nije u Belgiji, nije u Briselu, nego je kolevka evropskog duha stara Grčka i Balkan. To je kolevka evropskog duha. I mi jesmo Evropljani! I nismo varvari i divljaci, kako nas prikazuju.

Vuković je napisao jednu sjajnu knjigu “Etika zapadnih medija”, i mi to ovde proizvodimo.

Sve ono što rodoljubivo misli a nije trgovačko, ono je skrajnuto.

Uzmite sve dnevne novine, sve jedna na drugu liči, i saopštava jednu te istu misao da bi se plebs ubedio. To je cinizam cinizma. A to se zove neoliberalizam.

Dele nas da smo jedni za Ruse, a drugi za one druge, i tako dalje, i mi smo svedoci toga.

I taj narod nemo ćuti. Ne znajući da je ćutanje svojevrsan bol.

Evo za ovaj moj blagi uvod. Izvolite spreman sam da odgovaram.

(Aplauz prisutnih…)

Nemojte! Kažu, aplauz je nekada izraz olakšanja - evo završio je!

(Smeh)

 

Judita Plankoš: Među navedenim ključnim rečima za ovu knjigu, vi spominjete i globalizaciju. Poznato je da od globalizacije najviše strahuju oni koji  se osećaju slabima. Mislim da je naša najslabija tačka jezik. Naš sugrađanin, a vaš kolega, u zemlji i svetu vrlo cenjeni anglista, profesor dr Tvrtko Prćić priredio je nekoliko rasprava o temi anglicizama u našem jeziku. Pored engleskih reči koje prodiru u svakodnevni govor, on ističe i upotrebu sintagmi, koje nisu svojstvene našem jeziku (Ime mi je… umesto, ja se zovem, novosadska administracija umesto vlada). Čini mi se da u ovom pogledu, kao i u pogledu velikog broja grešaka po periodičnim i monografskim publikacijama, zaista ne možemo okrivljavati nikog drugog nego neku svoju jezičku politiku.

 

Dr Branko Balj: Pa ako mi bude dozvoljeno, ja ću pokušati da komentarišem, ne da dam odgovor, samo da komentarišem kroz  dva vaša pitanja.

To je prvi globalizacija, a drugi, šta se događa sa jezikom?

Šta je globalizacija? Kažu da je taj termin došao niotkuda, i to je jedna velika laž. To je laž. Globalizacija ima svoje "praroditelje", u pitanju kosmosa, u pitanju univerzuma, hrišćanstva, velike trgovačke zapadne indijske kompanije, u pitanju logosa kaptala, u pitanju logosa svetskog građanskog društva kod Kanta, u tekstu Večni mir, tako da to prosto naprosto nije istina.

Zašto nije istina?

Piše to Aristotel, a piše i Aurelio Augustin, u knjizi “O Državi Božijoj”. Kaže: jedan mali ribar, oko brodova, oko flote Aleksandra Velikog je pecao ribu, da bi prehranio svoju porodicu. I uhvati ga vojska, i dovedu ga pred Aleksandra Velikoga. Aleksandar Veliki mu kaže: ti si lopov, ti kradeš ribu, a on mu skromno kaže: jeste, ja, koji pecam da bih prehranio svoju familiju, vi mene nazivate lopovom... a vi koji ste krenuli da osvajate svet, sa ovom velikom flotom, vas nazivaju gospodarom.

Dakla ovo što se događa, dalje u prilog tome, Atinski pomorski saveza, na kom čelu je bila Atina, on je imao blagajnu na ostrvu Delu. I sve članice  Atinskog pomorskog saveza su morale da kada Atina odluči da krene u rat, da naspram svoje moći da opreme toliko brodove sa toliko oružja hrane, džebane itd. i za dva mala polisa, koji su uvek bili uz Atinu. A kad bi krenuli u rat, tu blagajnu sa ostrva Dela su prenosili u Atinu. Što je sigurno sigurno. Znači ništa novo bod nebeskom kapom ili što bi Niče rekao - večito vraćanja istoga. Nuz, ipak neke razlike...

Kada je Aleksandar Makedonski, (Plutarhove Žitije) primera radi; kenuo da osvaja Svet do Indije, on bi u svaku državu koju bi došao, poštovao kulturni identitet tih ljudi, onda se jedan broj makedonskih generala pobunio, i hteli su ga čak štaviše i da ga ubiju, zato što je on poštovao to. E, današnja, ovo što se naziva mondijalizacijom, u američko-engleskom jeziku globalizacijom, to je jedno moćenje moći, tehnologičkoga zaumlja.

Bilo bi dobro s jedne strane da svi mislimo isto, da svi jedemo isto, da se svi ponašamo isto, ja kažem s jedne strane, jer je to jedan ambivalentan proces, da se razumemo. Kaže Žak Derida (Vera i znanje) Ova  mondijalizacija koju mi preživljavamo, a ona se na američkom zove globalizacija, ozbiljno preti, da će nestati mesta gde će moći da se upišu mikrokulture, mikroklimatske zone, i kako kaže (Lavinas?); Jedino izgleda nam ostaje Bog.

To je ta crna strana globalizacije.

Ona ima i svojih svetlih strana. To je da se priključiš onome, što jeste nažalost, radikalno zlo. A to je jedna naslućena zloupotreba progresija tehnike i tehnologije. U tehnologiji nema ništa demonsko... Demonsko stanuje u čovekovoj, u čovekovom određenju svrha. I da ta svrha opravdava sva moguća sredstva. Drugim rečima: da se zlim sredstvima može učiniti dobro. Milosrdni anđeo. Vidite taj cinizam, Milosrdni anđeo!. (Milosrdni anđeo pogledati za više tumačenja)

E to kaže (?) On ti je funkcioner kapitala pre podne, a posle podne biće radost.

On te danas bombarduje, i ni nevinost dece, mu nije prepreka za to. I to isto nije nepoznata stvar. Uzmite Euripida, (Trojanke), Herakla, čitajte, i tada nevinost dece proizvođaću zla nije bila prepreka. Ne! Što mu ubijaš decu? Jer ako izostavim u životu ona će odrasti i svetiće se. I zato jesu Heleni, trojansku decu pobili.

I danas, mala Milica i ostale nebrojene male Milice.

Eric Hobsbawm - Jedan od najpoznatijih istoričara Evrope, levičar je doduše, inače je Englez, složio je i objavio je studiju - on je krajnje indikativan - Globalizacija, demokratija, terorizam.

Kaže i kritikuje velikog ideologa globalizacije Fukujamu. Kaže, Fukujama ne razume da potrošačko drušvo poništava demokratsko drušvo. Drugim rečima, da potrošač poništava građanina. Pa kaže Fukujama: Pa ne, to je pitanje izbora,  Da ali ko mu iza leđa priređuje izbor. A ti možeš da biraš između Minakve i Knjaza Miloša. Pa sloboda nije pitanje izbora. Sloboda se valjda osvaja. Valjda.. Ali, Fukujama drži da je to pitanje izbora i da prisustvujemo kraju istorije interpetirajući Hegela i Aleksandra Koževa, je li.

 

Drugo pitanje se odnosilo na jezik.

Zašto? Kaže Aristotel, to svi znamo, da suštinska razlika između čoveka i životinje stanuje u govoru. Kaže Hajdeger da je jezik okućavanje kućebivstva. Njegov učenik, koji je živeo 100 godina, Hans Georg Gadamer, sjajna jedna knjižica, evropsko nasleđe, kaže; Jezik je najtoplija prostorija čovekove kuće.

A čitamo štampu.... Pa Politika nema lektora, molim vas. Samo pažljivo pogledajte. Nema lektora, Pažljivo pogledajte na šta liče te rečenice i koliko ima nasilja nad jezikom.

To nasilje nije slučajno. To je oblik zavođenja, što kaže Bodrijar, to je svojevrsno zavođenje,  su simulakrumi, da nešto liči na nešto.

A vi sad uzmite pojam entitet. Pa ako čovek nije stručan, da može da ga zaista u tom kontekstu razlomi. Entitet ima 1001 značenje! Ja sam čitao materijal, iz našeg ministarstva koga vodi ovaj Đelić. Nauka i tehnologija. Pa sam čitao materijale, Žarko Obradović, pa sam mu rekao: Žarko, ovo nije naš jezik. Ja ne znam čiji je, ali naš nije! To sam mu javno rekao. I to je neko drugi pisao. I neka nam pišu, a to svedoči o nama, kakvi smo, jer pristajemo na sve.

I došli smo u situaciju, da je život svetinja, da se ne pitamo uopšte o smislu života. O slobodi. Nego da se pitamo o vegetiranju. Da!

A onaj, ko ne vodi računa o sv ome jeziku, taj sama sebe osuđuje na propadanje. Taj je sam odustao od sebe. Taj beži od sebe. To nijedan ozbiljan narod, ozbiljan, neće dozvoliti.

 

Judita Plankoš: Prema onom što u knjizi kažete, zloupotreba Ničeovih reči omogućila je stvaranje poznate ideologije. Takve mogućnosti za zloupotrebu postoje i danas. Postalo je uobičajeno da se navode nečije reči u svrhu neke sopstvene argumentacije. Pri tom se one stavljaju u novi kontekst i upotrebljavaju u različite svrhe.

 

Dr. Branko Balj: Pa Niče je zloupotrebljen. Zloupotrebila ga je njegova rođena sestra. Koja je falsifikovala “Volju za moć”. Niče nije mislilac volje za moć. Niče je mislilac volje za životom. I Niče je jako lepo rekao , ako se ovo ovako nastavi ovakvo razvit anje građanskoga društva, ako se dogodi, ja pišem buduću istoriju Evrope u narednih 200 godina. Jer najdramatičniji, najkontraverzniji jeste XX vek. Najveća progresija znanja i najveća zloupotreba toga znanja. Dva rata, nacizam, fašizam, boljševizam, pri tome ja to ne stavljam u istu ravan naravno, na žalost, evropska komisija je stavila u istu ravan, i to je ta nova revizija istorije Evrope. U istu ravan je stavila fašizam, nacizam i boljševizam.

Da li je to slučajno? To što kažu, da su jedni, drugi, treći obećavali veliko sutra. Da, al kako su obećavali veliko sutra? Pa ceo XX vek je “Arhipelag gulag”, svojevrsni... a oni gulage vežu samo za Lenjina, Staljina. A o svojim gulazima?

To je to bacanje senke... To je to prebaci loptu u komšijsko dvorište.... Šta je učinio neoliberalizam? To je cinizam cinizma.

Ako od 6 do 8 multinacionalnih korporacija apsolutno vlada sa: proizvodnjom, preradom i prometom, trgovinom poljoprivrednih proizvoda, i prehrambenih proizvoda, jel to u redu? I koliku kampanju vode o kloniranoj hrani? Kao to će da smanji siromaštvo...Ozbiljno...

Pa neoliberalizam pa on počiva na principu raslojenosti. Na jednoj strani mali broj bogatih, a na drugoj strani ogromna sirotinja...i nekako je to ušlo u naš jezik...

Kaže elite... Nema više ni staleža ni klasa, nego elite... I sad će elite da ugovaraju život... Današnja politika ima veoma ilustrativan naslov: Što se dogovore ono u Šekspirovoj ili Šilerovoj, kažu onda je tarapana u gradu. Znači elite će da proizvodi život... Ostali su rob. Nego, nego.

 

Čegar: Ja bih uvaženog gospodina Balja pitao da ne bude zabune, ako mi živimo na jednoj planeti, ako mi svi imamo kulture, kako će sudare kulture pomiriti a da ne dolazi do ovoga što je dovodila ta globalizacija, ta Amerika, najviše tehnologija, najveća vojna sila, politička sila, ekonomska sila. E sad ja zaista znam neke moralne principe kako bi čovek morao da živi, a kako da živi sa raznim ideologijama kako jedno selo provesti sa pogrešnom mitologijom, u nekakav sutra, sa tom ogromnom silom....

 

Dr Branko Balj: Gospodine Čegar, o ideologijama uopšte nema danas govora. Zašto? Pa kaže Liotar jako lepo, vrlo pošteno, u svojoj knjizi “Raskol”.

Kaže; politika je izgubila svoj politički substancijalitet, ona je postala ekonomski govor. To nije ideologija. To je komanda ekonomskog interesa. Elitnog ekonomskog interesa nad svim oblicima čovekoga života. I tu se sad otvara pitanje: to pitanje može da se raskrije i rasvetli, samo ako se smanji taj ogroman jaz između bogatih i siromašnih. A to znači promenu neoliberalističke priče. I mislim, da ta priča, koju kaže Manuel Tot, da kraj imperije polako, polako dolazi, jer ono što je pozitivno jeste što se tiče globalizacije, dosad smo govorili o negativnim stranama, ono što pozitivno jeste... pa čujte, čovek strada od mača, kojeg nosi u ruci... Pa vi sad pogledate veze SAD i Kine, pa vraća se ta globalizacija.

A o ideologijama? Ne, nema govora. To je isključivo govor interesa. Samo govor interesa.

Razgolitimo stvari. Koja naša partija ikada rekla ko ih finansira? Nijedna.

Je li je predsednik Tadić rekao ko je finansirao predsedničku kampanju? Nije.

A mi svi znamo, vrlo dobro, da izbori jako koštaju.

Ko daje te pare? Pa taj ko daje pare, šta kaže... Kaže: "Veži konja gde gazda kaže" i tačka.

I to je osnovni problem. Nema politike u ovoj zemlji. Ne. Postoje samo ogoljeni interesi. Samo ogoljeni interesi! I tačno se vidi ko čije interese zastupa.

Ako čovek samo malo pažljivije čita medije i prati medije, tačno se vidi, ko zastupa razne interese, ko zastupa interese MMF-a, Svetske banke? I sada vodaju Štiglica. On jeste mislilac, to je neosporno, intelektualac par excellance. Vodaju ga odje... i nama ga predočavaju. Ne meni, ljudima koji čitaju, nego plebsu. I on je napisao knjigu “Protivurečnost globalizacije”. Kada? Tada. A bio je savetnik kod Klintona. A bio podpredsednik, ako se ne varam, molim vas da me ispravite, Svetske banke.... Što je tad nije napisao? Zato što je bio obavezan interesima.

Pa politiku bi trebalo obratiti ako je ikako moguće, za angažman za javno dobro, a ne za privatne interese. To jeste teško, to je napor zapadnoga duha.

Pazite, od starih Grka pa naovamo,  jer i stari Grci su znali za reklamu. Kako da ne, pa kaže;  Navuku stokove žita u Atinu, a onda zovu mene, tebe, petog i desetog, i plate, i kaže: Idite, jer se Atina sprema za rat. I onda čauši žbiri odu i govore. I onda narod crni navali i kupuje žito, jer Atina nije bila žitnica. I dizali su cenu žita u jednom danu., ovo kao kod nas kako sad i prije  skakao evro, evo ga, prije podne, sad... ili hiperinflacija, itd.

 

Dr. Rodoljub Đurić: Mene zadnjih par dana najviše okupira u razmišljanjima situacija koja se dešava oko jednog od naših stubova tako da kažem kulture i prosvete, znači o izdavačkom preduzeću "Prosveta", koje znamo da vuče korene iz detinjstva, znači jedan od stubova kulture i prosvete u ovoj zemlji u novijoj istoriji. Naime, privatizovano je... radnici štrajkuju, već mesecima nisu dobili plate, očigledno je da je nekima bilo u interesu da dođe u posed jedne takve imovine u Beogradu, odnosno jednog takvog preduzeća, a sa druge strane imamo situaciju da smo eto, kao država ili društvo dozvolili, da jedan od stubova kako kažem kulture i obrazovanja stavimo pod  lako noge nekom od egzekutora, liberalnog, divljeg kapitalizma. Sad se postavlja pitanje, kako mladi narodi sačuvaju sebe, svoj identitet, i svoje postojanje u celoj ovoj situaciji, kada se vrši tako jeziv i drastičan pritisak? Zna se da je to borba koja nije dovoljna da je vodi jedna generacija, eventualno dva... treba da prođe dugo vremena, da bi se u smislu nekog otpora u svemu nešto postiglo. Ili pak da se čeka da taj kancer, da taj rak, sam sebe pojede, i da se na neki način dođe u neke normalne situacije... Eto vidite, ako je moguće, u svetlu ove knjige malo više o tome...

 

Dr. Branko Balj: Da, to je sada pitanje, normalno.

Pa gledajte, kada se sistemski narod svađa i kada se sistemski proizvodi svađa, onda nije čudo što se dešava sa mnogim bibliotekama, pozorištima, sa mnogim izdavačkim kućama, to, što se dešava.

A kako je svađa programirana?

Kada su prodali banke, onda je 400 ljudi koji su radili u bankama se skupilo u Beogradu i počelo da štrajkuje. Onda je crni narod išao.Neka, neka vam se to desilo, dosta ste sisali našu krv, ne znajući, da su oni naredni!

Ne znajući, da će oni isto biti izbačeni na ulicu.

Kako podleći pritiscima? Kako im odoleti? Pa čujte, to je isto stara priča. Priča između proizvođača žrtve i žrtve. Žrtva nekada pristajući, sanjao o reverzibilnosti. Ne kažem: osveti,  nego o reverzibilnosti. Ono, što je elementaran prag, to je pitanje dostojanstva jednog naroda. Taj prag ne sme da se pređe! Taj prag ne sme da se pređe po pitanju ne znam koliko Obama i Bajdena. I ne znam, koliko planova za Balkan.

Naš prag je, da ne odustaneš od vlastitog identiteta. To je naš prag.

 

Pitanje prisutnog: A naša politika?

 

Dr. Branko Balj: I ja se pitam. To je njihovo pitanje, jer treba da se dozovu. Jer ako neće da se dozovu, to neće biti dobro za sve nas.. Jer svaka revolucija proizvodi za sobom nasilje. Sjaši Kurta, kako kaže naš narod da uzjaše Murta.

Kosovo i Metohija je prag. Prag je jezik, prag je identitet, to je stara priča.. Kada umre jedan jezik, tada je umro jedan narod, ali prag je i Kosmet.. Jer pazite, šta oni govore? Kaže: ostavite prošlost, okrenite ka budućnosti... to je kad bih ja profesoru Smiljaniću rekao .. da ostaviš svojih sedamdeset godina ili šezdesetpet, i okreni se ka svojoj budućnosti.. Zaboravi sve. Uzmi gumicu i izbriši.. Da li to može? Da li može, prevođenje srpskog naroda u genocidni narod, bude prijemčivo za taj isti narod? Mislim da ne može.I to je jedan od pragova. I mislim, da ovaj narod ima potencijala neospornog za ovaj prag.

A i njegovo političko vođstvo mora to isto da zna..

 

Judita Plankoš: Bilo bi dobro kad bismo pored razmišljanja o prošlosti umeli da se okrenemo i sadašnjosti. U našoj zemlji ima toliko mnogo atraktivnih spomenika kulture, sem toga, kvalitetnih književnika, umetnika, stručnjaka i, umesto da budu afirmisani, svi su oni nakako stavljeni po strani. Kad naši ljudi npr. odu u Francusku, trude se da savladaju taj privlačni jezik i prosto kao da im je želja da zaborave na svoj. Zašto i naša zemlja ne bi mogla da se potrudi da skrene pažnju na svoje izazove, za koje u stvari ima potrebne resurse, pa da bude zanimljiva koliko i zaslužuje?

 

Dr. Branko Balj: Kolega Mika je tražio reč, samo jednu rečenicu - Kako je moguće? Pa fino... Kusturica napravi svetsku priču o onima u Podmeđu, da onima tamo otima Mokru Goru. Milovan Danojlić, živi u Parizu, možemo da čitamo godinama, šta piše.. i "x, y" takvih ljudi.. Ali to su pojedinci.. Nama treba, da bude stalo, ne samo do vrhunskih pojedinaca, nego do naroda kao kolektiviteta.. Naši sportisti isto prave vrhunske rezultate.

 

Milenko Smiljanić: Pa pošto me je Branko zloupotrebio, kao očigledno sredstvo nastave, da tražim samo jednu rečenicu, a očigledno je nastojao da se uključim, prisećajući se čuvenog Vlade Šegrta koji je rekao; Ja uistinu knjigu nisam čitao, a mislim da autora treba obesiti.

Esej, koji se tu nalazi ja ću ga pročitati. To sada se pretvorilo u političku tribinu, u čemu možemo, a ne moramo se složiti.. I ne bih tako intervenisao vezano za večerašnju tribinu, nego da bih upitao Branka, kada je počeo, dobro, da polemiše sa dve falš teze, kako ih on naziva, jedna je da se Jugoslavija nije raspala, nego da je ona razbijena, pa je pomenuo i drugu tezu, koju je prećutao. To je nešto vezano za Miloševića i amnestiranje njegove krivice koja se uzima kao neka datost. Kako sam shvatio, da je ta teza falš, i tu si stao, i nisi ga elaborirao...

( Sad ću!)..

ali ja bih volio da to čujem, sa šansom da se ja s tim ne složim.

 

Dr Branko Balj: To je tvoj izbor... Pa čujte, ja nisam navodio da, ovo nisam pretvorio u političku tribinu ali nisam ni hteo vas da opterećujem sa "x" udžbenika istorije Evrope.To ima, piše ovde sve, fino citirano i izdavača i godina i broj strane, sve, sve.

Jedan američki visoki zvaničnik je rekao da je Milošević kriv samo zato, i samo za to, što nije sve privatizovao. To je on rekao. A on je x puta dolazio i bio u delegacijama koje su razgovarale sa njim.

Slobodan Milošević nije imao drugoga izbora nego da pokuša da zaštiti srpski narod.

Budući, da zna “?” srpskoga naroda, je bila sistemski proizvedena... Slovenačko rukovodstvo je moglo da zaštiti svoj narod.

Da li je Milošević kriv, za ono što se desilo na slovenačkoj granici i za ubijanje onih vojnika?

Tuđman je mogao da zaštiti svoj narod, uz zdušnu podršku. Mesić je mogao da kaže, da je svoj zadatak obavio; Jugoslavije više nema.

Alija je mogao da bude finansiran od strane mudžahedina. Kada se to govorilo devedesetih godina, tada su govorili da su to laži RTS-a, Miloševića, i tako dalje. A sada ih vijaju. Gde su ono vehabije neki dan vijali. Da li je za to Milošević odgovoran?

Šta je drugo njemu ostalo? Nego da pokuša, da kolko-tolko, da se odbrani taj narod?

Da li su Slovenci, vrlo dobro znamo. Jesu li Slovenci podržavali secesioniste i separatiste, s početka osamdesetih i tokom celih osamdesetih godina u Ljubljani, u Cankarjevom domu? Jesu li ili nisu?

 

Smiljanić. upada: A za blokadu slovenačke privrede?

 

Dr. Branko Balj: Da li je za to Milošević odgovoran? Pitam, da li je odgovoran?

 

Nije - iz publike.

 

Smiljanić. upada: A za blokadu slovenačke privrede?

 

Dr. Branko Balj: Šta je bilo sa pretkonverzijom da jedna marka bude 7 dinara? Ko je tad izvršio upad u finansijski sistem zemlje? Da li Milošević? Da li Narodna Banka Srbije? Ili su to uradili Slovenci i Ante Marković? Je li ili nije?

 

Iz publike: Milošević...

 

Dr Branko Balj: Milošević? Ma ozbiljno? Ma nije valjda... Pa dobro.. on je inače kriv za sva zla.. Jeste, samo onaj narod, koji svoga predsednika isporuči kao paket i svoga premijera ubija kao psa, treba da se zapita.

Ta priča, da je Milošević odgovoran, za sva zla, koja su se desila na prostoru bivše SFRJ, ja ću samo da citiram opet Deridu. Kaže Derida, kada ide nešto iz Rima, onda znajte, da se radio mondiolatinizaciji... Derida kaže... I ta mondilatizacija ona mora da bude obavezujuća i za pravoslavce.

 

Judita Plankoš: Sve su ovo misli o kojima danas naravno ima mnogo oprečnih, a najmanje dva oprečna mišljenja, i mi naravno najverovatnije nećemo biti u situaciji da dočekamo istorijsku dijastancu... Gospodin je tražio reč, a posle toga gospodin Dirner...

 

Ibrahim Huduti: Evidentna je činjenica da spadate u informisane, načitane ljude, imate svoje mišljenje, stav i ja ovde ću izneti par činjenica, i nekoliko pitanja.

Znači, najpre ću početi od Kosova.

Kosovo je, pre neki dan sam čitao nešto o tome, radi se o tome, da se devedesetpete godine .. evo, konkretno ću vas pitati, Prizren je ima 220.000 stanovnika. Orahovac, to jedno malo mesto blizu Prizrena, pišu - od statistike sam je dobio - 80.000. Podujevo 120.000 stanovnika, tako piše u knjigama.. Sve zajedno 2.300.000 I tamo je živeo određen broj Srba, ne znam, davno nisam uspeo to da gledam.

Kako vi mislite, recimo.. pre neki dan je jedan novinar bio naš, u stvari novinar sa jednim Albancem... on ga pita: Pa dobro, kako biste vi integrisali Kosovo? Šta biste vi uradili sa Kosovom? Ja vas sad upravo pragmatično pitam, a iznosim da Kosovo ima najmlađu naciju, veliki je broj potencijalno mladih ljudi, dakle to je jedna datost, jedna činjenica, i to u jednom dužem vremenskom periodu. Jednu drugu stvar, koju sam isto čitao, želim da vama predam... Ima jedan časopis, “Finansije” se zovu, slućajno mi je trebalo, uzmem ga, 2001. godina je bila, i sastaju se, ima ta dva ekonomska udruženja, u Beogradu je bilo, i iznose je, tako da nazovemo, svoju platformu, kako i na koji način teba nova vlast da deluje posle 2000. godine.

I dole, pri kraju.. sve to izgleda super, i kaže jedna teza, jedna pretpostavka, uslov za sve to je da pod hitno funkcioniše pravna država. To znači izvršiti reformu pravnog sistema.. Mi smo i svedoci toga da se to radi na kraju, kad je priča završena. Tako mi se čini, ako je sad ovo uopšte reforma ili gde se ide... Imam ogroman broj pitanja, ali nešto, što bi vas sigurno zanimalo, uzimajući u obzir, da ste izneli .. Socijalna jednakost veća nikad nije bila, nego za vreme Tita. Ne znam baš stav, ali želeo bih, ako možete kratko, šta vi mislite o Titu i o tom vremenu u kom smo mi živeli, i eto još jedno kratko pitanje, ako želite da odgovorite, šta mislite o budućnosti Evrope?

 

Dr. Branko Balj: Vaš prvi deo pitanja navodi na... ja sam slobodan, da ga interpretiram, na sledeću priču: Čije ovce, njegova livada. To je mera brojke, kvantiteta. Ima najmlađu naciju, najveći priraštaj itd.  

 

Ne, pitanje je šta bi vi rekli političarima da rade - upada sagovornik.

 

Pokojni Mihajlo Marković u svom intervjuu je rekao sledeće: Da Kosovo u budučnosti izgleda pripadaće samo robotima... jer je toliko bombardovano sa osiromašenim uraniumom. Videćemo. Ne samo Kosovo. Mislim da mnoge zdravstvene ustanove ne smeju da kažu koliko ljudi u Srbiji oboleo od karcinoma. Ali dobro. Po mom mišljenju, ta ogromna populacija. mi imamo problem sa pismenošću i obrazovanjem, i samo u Srbiji ima blizu 30% polupismenih i nepismenih, na Kosovu i Metohiji taj odnos je bio, ne znam sada, pretpostavljam, znači, hipotetički, porazniji, nego u osalim delovima Srbije. Po mom mišljenju, da prosvećivanjem ljudi, obrazovanjem, i vaspitanjem stvari mogu da se prevladaju. I da će tome da izađu u susret i interesi. Te teorije koje govore, da će u narednih pedeset godina doći do konfederacija Albanije, Kosmeta i Srbije, to je pitanje. Prosto naprosto, sve je moguće. Ali mi ne smemo, Srbija ne sme da odustane od vlastitog zalaganja za očuvanje Kosmeta u sastavu Srbije. Jer Kosmet za Srbiju - pazite, kažu da je to mitska priča - Ma stanite ljudi, ma stanite... pa jel zaista ovde neko misli da se sa mitovima završilo? Pa taj te laže.Taj te elementarno laže.

Završilo se sa starogrčkim mitovima, sa božanstvima, a da ne govorimo o paradigmi: znanje je moć, kao mitu. Vi uzmete udžbenik, knjigu, studiju, iz menadžmenta, iz marketinga, i tamo lepo kaže: svaka kompanija ima svoja dva stuba: jedan stub je, kaže ko objektivni, to je da svaki radnik mora da ulaže u svoje znanje, da ima edukacije, treninge, itd.

A drugi kaže je načinski: da za svakog radnika kompanija je starija od svakog pojedinca. Pa kaže, ne samo to, nego on mora da nosi, da ima ispred sebe zastavu kompanije, da nosi obeležja svoje kompanije, da o kompanije priča, kaže legende, i mitske priče. Znači, o kompaniji može, a o jednom narodu? Pa Kosmet za Srpski narod je živorodan mit. Zato ne može i ne sme da odstupi. Prvo ste me pitali, šta mislim o Josipu Brozu... pokojnom.

Mislim uopšte, da je isti i staljinizam i titoizam... možemo da se pokrijemo stihom Tina Ujevića. On kaže:

"Išli smo jednim putem, taj put je bio dug, i tek na kraju tog puta smo primetili, da se vrtimo u krug."

Šta sam sa ovim hteo da kažem? Da je taj sistem i staljinizam i titoizam... omogućio jednu socijalnu, zdravstvenu, obrazovnu promociju, neslućenu promociju siromašnih slojeva u samom društvu i državi. I to je jedan ogroman plus, iako je bilo obrazovanje bio ideološi posredovano, to je jedan ogroman plus i staljinizma i titoizma.To je ta svetla strana.

Ali ta kompozicija Jugoslavije, koja je dovršena sa šest plus dva, to je nešto čime su se  se priređivale pretpostavke za razbijanje Jugoslavije.. I ona je funkcionisala.. dok je harizmah bio živ. On je bio njegovo vezivno tkivo. Već, pre, sećamo se dobro, i to si bio već student krajem sedamdesetih godina, počela je priča: Šta posle njega?

Imali ste još jedno pitanje: Šta mislim za Evropu?

Pa čujte. Evropa je isto jedan živorodan mit. Od Grčke do danas je kolevka evropskoga duha, jeste stara Grčka i Grci. Ono što ja mislim o Evropi. Ja za sebe kažem; ja sam "par excellance" Evropljanin.

Kamo te sreće, da se “odad?” objedini i da se otvori prema Rusiji jer to je jedan kontinent.. jedan kontinent, evroazijski.. koji ima sve dovoljne, kako kažu, potencijale iliti resurse, koji je dovoljan sam sebi i nema potrebe da osvaja svet.

Emanuel Tot u “Kraju američkog imperija” iznosi sve tamo pretpostavke o broju ljudi, o obrazovanosti, o resursima, prirodnim potencijalima i tako dalje...

Hoću da kažem; Kamo te lepe sreće da se izađe iz vazalskoga odnosa... jer mislim da ideja Evrope u duhovnome smislu je neuporedivo moćnija od američke globalizacije.

 

prof. Dirner: Ja bih se, ako dozvolite, jedna mali detalj. to je pitanje jezilka. ja sam srpski jezik učio, tamo gde se najlepše i najčistije govori, to je Šumadija. I meni veoma para uši, otkuda toliko rogobatnih reči sa kojima neko hoće da se dokaže da je superkulturan, ili šta, ali je to u svakom slučaju nepotrebno, i ima načina da se to izleči.

Ja se sećam, kada sam negde 1968 godine bio sa jednom profesorskom delegacijom u Nemačkoj, onda je Ministarstvo prosvete Nove Westfalije dao jednog predavača, koji je nama između stalog izneo, da kod njih, pre svega u Ministarstvu pravosuđa, a i u drugim mestima postoji uvek jedan čovek, koji je završio samo onaj nužni minimum škole, a to je tada bilo valjda 9 razreda osnovne škole.. Pa se njemu da tekst, pa ako on taj tekst ne razume, taj se tekst povlači, bilo da je to Zakon, bilo da je to uputstvo, i da postoji takva tendencija, nije rekao da li je sprovedena ili ne, i u novinarstvu, jer se plaše zaprljanosti jezika, mnogim stranim rečima.. Francuzi su se pobunili, protiv onoga "frangle" kada se nije znalo da li je francuski ili engleski.. Ja sam odavno bio student onda kad još nije bilo knjiga pa je jedan naš kolega brzopisno hvatao i sećam se doslovno, jedne rečenice, koju je naš profesor rekao poučavajući problem. Umesto da kaže, da je zaključio da može biti samo ovo ili ovo - onda bi to razumeli, on je rekao je sledeće; “U tom smislu ja sam posedovao jednu bifulkaciju, principijelnu dijametralnu u opoziciji”.

Eto izvolite, prvo sam morao da prinađem, šta je to bifulkacija, da bi smo najzad mogli da shvatimo šta je, mada je on bio čovek od ugleda, on nije imao potrebe da se kiti tuđim perjem, jer je imao svoga dovoljno. A mogu misliti, da mladi novinari, fićfirići, u želji da se što pre istaknu, verovatno pretura po rečniku, nepotrebno stavlja te reči, tamo, gde im nije mesto, i meni to veoma bode oči. Ja sam do svoje šeste godine samo mađarski znao, tada sam počeo da učim srpski, govorim ga dobro, volim ga, ali ovaj, koji viđam u novinama, sve manje mi se dopada... Evo, toliko samo o tome…

 

glas iz pozadine: ...uzeli ste loš primer, Mike. Kažete, on ne može da se odvoji od svoje prošlosti. Ja mislim, da on nema budućnosti, bez obzira dal gleda na svoju prošost ili ne, ali zbog njegovog potomstva je bolje, da se on odrekne od njegove prošlosti.

 

Dr Branko Balj: Prvo, ovo je jedna rasprava, koja ne treba ništa da pogodi lično, a u ostalom, ja i Mika smo stari znanci, dobri znanci, bez obzira, što mi imamo neke vrednosne orijentacije, različite, ne preči nas, nego nas obavezuje, da se bolje razumemo, i da budemo prijatelji.

 

Judita Plankoš: Veoma mi je žao, što nemam ovde knjigu, koju smo prošle nedelje promovisali, jer bi pročitala jednu sjajnu misao, profesor Rajko Tanasković je je citirao Ćosića, koji je rekao da je veoma dobro, kad razgovor vode ljudi, koji nisu istomišljenici, i da nije dobro, kada ima puno istomišljenika. Tako da mislim, da je ova naša večerašnja rasprava bila vrlo plodna i izgleda da razgovoru nikad kraja, eto, daću vam reč, izvolite:

 

XY: Ajde da gledamo ovako, sa jedne druge strane. Evropa je za mene 45 % svetskog kapitala koji je velikim delom po celom svetu pokupljen i doveden dovde. I onda su oni taj kapital iskoristili. Da tog kapitala mi nismo uspeli nagomilati, šta bi bilo od kulture, šta bi bilo od reči, šta bi bilo od jezika? To treba i sa te strane gledati.

 

Dr Branko Balj: Jeste, zaista velika tema. Možda beli čovek ima veliki problem. Možda mi imamo veliki problem sami sa sobom.

 

Judita Plankoš: Da ovaj razgovor završimo podsećanjem na misao Darka Tanaskovića čiju smo knjigu prošle nedelje predstavili u ovoj čitaonici. Posetioci koji su bili, setiće se jer sam je i onda pročitala. Ona glasi: "U diplomatiji a i u životu, koji je na određeni način vazda i diplomatska veština, oduvek sam držao da se mora razgovarati s neistomišljenicima. Književnik Bora Ćosić je jednom prilikom izjavio da čovek mora da uči od svih, ’a nekad mora i da preskoči neke istomišljenike, jer su previše istomišljenici’. Ne znam da li je baš uvek uspevao i da sledi to što je rekao, ali je sigurno da je pisac nezaboravne “Uloge moje porodice u svetskoj revoluciji” izrečenim pogodio metu.

 

Kraj tribine i transkripta, finalno postavljeno u 2010.02.26.23.43 (edtitovan na petogodišnjicu događaja)