Za Beograd, za Beograd...

U našoj zemlji je proizvedeno skoro 11.000 generatora za elektro-vetrenjače, koji pokrivaju potrebe za električnom energijom 20 miliona domaćinstava. Proizvodnja se izvozi. Da li je realno očekivati da će i ovde nići „plantaže vetrenjača”
Generatori u ovim vetrenjačama napravljeni su u Srbiji

U Srbiji još uvek nisu izgrađene „plantaže vetrenjača”, niti se vetrogeneratori postavljaju na krovovima stambenih zgrada, kao npr., u Beču, i po dvorištima porodičnih kuća. Ali osnova za korišćenje energije vetra postoji – u Subotici je izgrađena fabrika za proizvodnju vetrogeneratora. Najzaslužniji za izgradnju ove fabrike je Helmut Oster , Nemac, sa izuzetno zanimljivom životnom pričom, koja je duboko vezana za Vojvodinu.

– U firmi Loher, iz Rustorfa, u Bavarskoj, zadužen sam za razvoj vetrogeneratora, kaže Helmut Oster. Kada smo odlučili da otvorimo nove pogone na istoku, rukovodstvo Lohera je razmišljalo o Mađarskoj, Rumuniji i nekim drugim zemljama – a ja sam rekao: treba raditi u Srbiji!

Odluku da proizvodnja generatora za vetrenjače bude pokrenuta u Subotici, Oster je obrazložio kvalitetnom i jefitnom radnom snagom, ali je u sebi imao još jedan razlog – veoma ličan – rođen je u selu Hetin, pored Kikinde.

– Pre nego što smo odlučili da pokrenemo proizvodnju u Srbiji, imali smo ne baš uspešnu saradnju sa Severom iz Subotice, nastavlja priču o vetrenjačama Oster. Međutim, ja sam poznavao ljude, inženjere i tehničare, i znao sam da su oni odgovorni, stručni i vredni. Neki od njih su bili i iz mesta u kojem sam rođen, 1942. godine.

Helmutov otac, Karl, je poginuo u ratu kao mobilisani nemački vojnik, majka, Gizela, je deportovana u Sovjetski Savez na prinudni rad. U Kikindi je ostalo troje dece, Hans, Hilda i najmlađi Helmut. Svo troje je preživelo golgotu logora za radno nesposobne nemačke narodnosne zajednice, posle septembra 1944.

Vetrovi istorije odveli su Helmuta i baku sa majčine strane u Rumuniju, a brat i sestra su ostali u Kikindi, kod bake sa očeve strane. Otuda i ne treba da čudi, želja direktora Helmuta Ostera da ukroti vetrove kako bi proizvodili čistu električnu energiju, umesto haosa u životima običnih panonskih porodica. Pitamo ga da li mu je zadovoljstvo što je pokrenuo proizvodnju u zemlji rođenja.

– Naravno, odgovara, sreća je kad se spoje osećanja i dobar posao. Moja sestra, Hilda Oster Banski, živi u Kikindi, brat mi je nedavno preminuo.
Do sedišta firme Loher u Bavarskoj, gde je dom Helmuta Ostera, stigao je preko Temišvara, u kojem je završio srednju elektromašinsku. Tog prerioda se seća po internatu, u kojem je bilo malo hrane;čaj, marmelada, krompir paprikaš. Stroge discipline i bežanja na ulicu, gde su se „momci iz internata” snalazili da prežive. Potom je 1961. godine uspeo da se dokopa Nemačke. Majku je ponovo upoznao, video je poslednji put kad je imao dve godine. Ona je već bila udata. Srećom, Helmut brzo dobija posao u Loheru, u kojem ostaje do penzionisanja.

Proizvodnju vetrogeneratora u Srbiji, započeo je 2002. godine.

– Moj partner u osnivanju fabrike bio je Ištvan Sekula, bivši šef kontrole kvaliteta u Severu. Za jednim ručkom ustanovili smo da smo rođeni u istom selu, kaže Oster.

U početku je zapošljavao samo 10 ljudi. Proizvodnja je rasla. Potom je na Paliću zakupljena tenis hala, u kojoj je posao dobilo 120 ljudi. I dalje je to bio posao ugradnje delova u vetrogenerator. Proizvodnja je bila jeftina i kvalitetna. Kupci generatora su nalaženi van Srbije. Tražnja je uslovila da ponovo prošire proizvodnju. Zakupljen je bivši magacin Koka – kole u Subotici. Tu je stalni posao našlo 700 radnika, da bi ekonomska kriza taj broj smanjila na 500.

Do sada je u pogonima Lohera u Subotici proizvedeno 10 400 generatora za vetrenjače, jačine 1,5 do 3,5 megavata. Dosadašnja ukupna proizvodnja može da pokrije potrebe za eletkričnom energijom 20 miliona domaćinstava. Tržišna cena generatora od 1,5 MW je oko 50 000 evra, dok je cela konstrukcija vetrenjače nekih milion i po. Najveći kupci vetrogeneratora iz Subotice su Dženeral elektrik, nemački Nordens, i danski Vestas.

– Odlazim u penziju zadovoljan. Mislim da sam učino nešto vredno, kaže rođeni Hetinac, Helmut Oster. Budućnost je u čistim izvorima energije. Potražnja za vetrenjačama je sve veća. Planiraju se „vetro-parkovi na moru”. Za morske vetrenjače potrebni su jači generatori, od 4,5 i 5 MW. Novi vlasnik fabrike u Subotici je Simens Srbija ( sa sedištem u Beogradu) Očekujem da će oni nastaviti rast kompanije, i da će doprineti razvoju ravnice u kojoj sam rođen”.
 

Na žalost, citirana želja g.Ostera se neće ispuniti.
Neće više biti LES Lohera Subotica – to će biti pogon Siemensa u Subotici. (u ravnici)
Šta to znači za grad Suboticu?
Određen broj građana je tamo zaposlen i ostvaruje dohodak i njihove porodice će moći „živeti“ od toga. Što više njih to bolje.
Šta znači za budžet grada Subotice?
Sredstva koja su do sada dolazila na osnovu poreza na plate itd (~40%) više neće pristizati u gradsku kasu. Odoše pare za Beograd i što se više ljudi zaposli u ovom pogonu ( reče direktor Siemensa Rajlić – hiljadu, čim prođe kriza) to će više para otići u Beograd a ništa od toga neće ostati Subotici.
To je regulisano republičkim zakonom. Jer tamo gde je registrovana centrala firme tamo odlazi novac, u ovom slučaju za Beograd. I tu je sistemska greška koja dovodi do siromašenja svih mesta. Sve firme koje iole postaju veće sele svoje centrale u Beograd zbog „lakšeg poslovanja“ a sa time dovode do siromašenja svoje sredine a Beogradu stvarjau ekstra prihode.
E to je problem kojim bi se trebali baviti svi poslanici u skupštini. Da se menja taj zakon da sredstva ostaju tamo gde se prihoduje, gde ljudi žive i rade. Tako bi se došlo do ravnomernijeg razvitka zemlje jer bi u svim sredinama gde ima šta da se radi i proizvodi sredstva iz budžeta tih mesta bila namenjena razvoju istim.
Specifično za ovaj slučaj i zašto „još više boli“ je i to da se lokalna samouprava u prethodnom periodu dosta angažovala oko ove firme i prenos slobodne zone na mesto gde je sada da bi se omogućio razvitak iste. I onda kada je to uspelo i firma se nastavila razvijati dešava se preuzimanje i grad ostaje bez svog dela prihoda zbog „greške u zakonu“. Kako u poslovnom svetu vladaju nemilosrdni zakoni, veća riba guta manju ribu, manja riba se potom (možda) više ništa ne pita i nije "kriva" za ovo.

Posle ovog saznanja, kada se pogleda unazad, prilično "neobično" izgleda učestvovanje lokalne samouprave u obeležavanju dana Siemensa u Subotici.

2009.11.30.

Dopuna komentara, alias demant dela „priče“

Gornji tekst je nastao kao moja impulsivna reakcija na informaciju koju sam dobio od ex-gradonačelnika g.Geze Kučere u razgovoru u petak pri susretu s njim na V.Radanovcu gde je i on bio prisutan kada je g Maglai obilazio pozicije koje su urađene iz samodoprinosa građana mesne zajednice.

Tokom vikenda i danas sam u razgovorima sa predstavnicima gradske samouprave došao do sledećih saznanja koja praktično demantuju, sada se može reći, „glasinu“ gore navedenu da će grad biti drastično oštećen za prihode u budžet. (Interesantno je da mnogi baš tako razumeju tokove novca kada je u pitanju promena sedišta firme)

Čisto da se zna, u momentu saznanja o tome da Siemens preuzima LES Loher i da je će centrala biti Beograd u samoupravi su odmah (pre otprilike mesec dana) proverili kakva je situacija povodom toga vezano za prihode koji se uplaćuju opštini. Baš  iz razloga što je lokalna samouprava  "pomagala" razvoju LES Lohera.

Citati:
Zakon o zdravstvenom osiguranju član 111 imperativno određuje da se doprinos za zdravstveno osiguranje usmerava prema mestu gde zaposleni ima prebivalište ( izuzetak je predviđen samo za gradove Gradove Beograd i Niš koji u svom sastavu imaju nekoliko opština i zato je dozvoljeno da uplati doprinose za svoje zaposlene i prema opštini na kojoj kompanija ima sedište) Ovo pitanje je takođe regulisano i članom 23 Pravilnika 23 o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspodele sredstava sa tih računa.
 

Zakon o porezu na dohodak građana imperativno određuje u članu 6 i 7 da je obveznik poreza zaposleni a usmeravanje tog poreza je prema prebivalištu zaposlenog što je takođe regulisano pravilnikom o uslovima i načinu vođenja za uplatu javnih prihoda i raspodele sredstava sa tih računa ( član 11 ovog Pravilnika daje uputstvo iz kojeg proizilazi tumačenje Priloga 1 koji prati taj Pravilnik) Ekstenzivnim tumačenjem pravila koje daje član 11 Pravilnika dolazi se do formule po kojoj se porez na zarade usmerava prema opštini zaposlenog.
 

Prema tumačenju Privrednog savetnika R.S. Zakona o doprinosima za obavezno i socijalno osiguranje iz septembra 2009. godine imperativno je utvrđeno da doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti usmerava se prema opštini na kojoj je sedište poslodavca i u idobrenju za uplatu doprinosa se unosi šifra opštine prema sedištu poslodavca i PIB isplatioca ( a privredno društvo uvek ima samo jedan PIB i samo jednu šifru opštine jer je i jedno sedište privrednog subjekta) Takođe i ovde važi primena člana 11 Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspodela sredstava sa tih računa.

Dubravka Rodić, šef službe za finansije gradske samouprave:
Ako preduzeće menja sedište, i ne nalazi se sedište više u Subotici nego u drugom mestu, a proizvodnja kojom se bavi fizički ostaje u Subotici, poreski obveznik vezano za porez na imovinu koji se tiče tog dela proizvodnje koji je u Subotici, naknada za korištenje građevinskog zemljišta, taksa za isticanje firme i sve ostale naknade koje su lokalnog karaktera, fakturišu se tome preduzeću koje je sad sa sedištem i adresom u nekom drugom mestu, a odnose se na deo parcele ili deo zemljišta koji se koriste ovde u gradu. S time da se ti prihodi ulivaju u gradski budžet a ne u budžet mesta gde je prebačeno ili se nalazi sedište dotične firme.